Na taj potez američka centralna banka odlučila se kako bi se izborila sa uticajem trgovinskih ratova predsednika Donalda Trampa, uporno niskom inflacijom i globalnim usporavanjem.
Centralna banka je spustila referentnu kamatu za četvrtinu procentnog poena, na raspon od 2,0 do 2,25 odsto, prenosi agencija AP.
To je prvo smanjenje kamate od decembra 2008. godine, vremena Velike recesije, kada je FED srezao kamatu na rekordni minimum od nula procenata, držeći je na tom nivou do 2015. godine.
Američka ekonomija je danas daleko zdravija uprkos rizicima koji prete najdužem privrednom rastu zemlje zabeleženom do sada.
FED je ostavio otvorenom mogućnost smanjenja kamate u budućnosti, ali možda ne onoliko puta koliko se Volstrit nadao, navodi američka agencija.
Tokom konferencije za novinare, predsedavajući FED-a Džerom Pauel trudio se da nađe prave reči kako bi jasno izložio strategiju centralne banke i objasnio šta to može da bude okidač za buduća smanjenja kamate, u vreme kada se rizik od recesije u SAD čini relativno malim.
Pauel je naglasio da je FED zabrinut zbog posledica Trampovog trgovinskog rata i usporavanja ekonomija u inostranstvu.
"Slab globalni rast i trgovinske tenzije utiču na američku ekonomiju", rekao je on, dodajući da usporavanje u nekim sektorima američke privrede, kao što je proizvodnja, zajedno sa inflacijom koja je hronično ispod ciljanog nivoa FED-a, opravdavaju odluku da se kamata smanji sada.
Pored sniženja referentne stope, FED je takođe najavio da će u avgustu prestati sa smanjenjem svog ogromnog portfelja obveznica, dva meseca ranije nego što je planirano. Ovaj korak ima cilj da se izbegne pritisak na kamate na dugoročno zaduživanje.
