Od nekadašnje analitičke, danas je uloga finansijskog kontrolinga postala strateška. Osim prikupljanja i obrade finansijskih informacija, ovaj proces objedinjuje sve funkcije kompanije što predstavlja poseban izazov, jer finansijski kontrolor mora biti upoznat sa radom svih sektora.
Pozicija finansijskog kontrolora u kompaniji i njegova tačna zaduženja znaju biti predmet nedoumica. On u stvari predstavlja jednu od tri ključne uloge u finansijskom sektoru, gde se kao kreator finansijske strategije kompanije i vođa korporativnog upravljanja javlja direktor finansija. Računovođa pruža informacije vezane za interno i eksterno izveštavanje, dok finansijski kontrolor, odgovoran direktoru finansija, nadzire operativno poslovanje u finansijskom sektoru i aktivnosti svih ostalih operativnih delova kompanije.
Osim formalnog obrazovanja, finansijski kontrolor bi morao da poseduje sledeće osobine:
Ø Da poznaje poslovne procese u kompaniji, što omogućava njihovu optimizaciju, kao i njihovo unapređenje na osnovu kontrolnih mehanizama.
➢ Da spretno vlada obradom računovodstvenih podataka, kao i da poseduje znanja potrebna za rešavanje složenih problema.
➢ Da dobro vlada komunikacijskim veštinama, nastupa kao pouzdan sagovornik i pregovarač prema svim vodećim menadžerima u kompaniji, bankarima, revizorima i drugim eksternim partnerima, kao i prema drugim zaposlenima sa kojima svakodnevno sarađuje.
➢ Da poseduje visok stepen organizacije, efikasnosti i sposobnost prioritizacije. Kontrolori moraju biti u stanju da na optimalan način obrade velike količine podataka iz raznih izvora u firmi, imajući u vidu njihov značaj i hitnost.
Ulogu finansijskog kontrolinga u kompaniji možemo najbolje ilustrovati kroz poređenje svakodnevnog poslovanja i puta ka zacrtanoj profitabilnosti, sa vožnjom automobila.
Za “volanom” kompanije je, naravno, generalni menadžer i njemu su na raspolaganju razni ulazni podaci, koji mogu pomoći u vožnji. Da bi ti podaci bili razumljivi i primenjivi, kontrolor ih obrađuje i sortira, ističući najbitnije, pa mnoštvo varijabli dobija oblik kontrolne table (set finansijskih izveštaja), relevantne saobraćajne signalizacije (informacije sa tržišta) i navigacije (budžet, strategija, estimacija poslovanja). Na osnovu pomenutih informacija menadžment donosi odluke o daljem smeru kretanja poslovnih aktivnosti.
Tokom vožnje, vozač dobija nove podatke različitom dinamikom kroz saobraćajne znakove. Nakon što pročita određene informacije sa njih, kao što je npr. znak za krivinu na putu ili ograničenje brzine, prilagodiće vožnju. Slično tome, tumače se i signali sa tržišta, koje kontroling analizira i sa posebnom pažnjom reaguje na promene. Između brojnih signala potrebno je odlučiti šta je od toga relevantno, koliko često treba pratiti informacije koje su važne i na koji način je potrebno reagovati. Kada se automobil nađe na raskrsnici, navigacija pomaže da nađemo pravi put kako bismo stigli od tačke A do tačke B. Jednako tome, finansijski kontroling pretače viziju o zadatom odredištu u plan poslovanja, koji je sastavljen od smernica, a sledeći ih kompanija će dostići postavljene ciljeve i doseći željenu profitabilnost.
Ako u vozilu krenemo pogrešnim putem, navigacija će nam naći alternativni pravac do odredišta. U poslu, nažalost, ne možemo tako lako napraviti zaokret i pogrešno izabrani putevi zahtevaju pronalaženje novih načina za ostvarenje osnovnih ciljeva.
Biljana Sparavalo, Business Advisory Services Manager
