“Sa predstavnicima privrednih komora Austrije, Nemačke, Luksemburga, predsednikom Evrokomore smo dogovorili održavanje kriznih telefonskih razgovora svakog jutra kako bismo najefikasnije nalazili rešenja za podršku našim kompanijama”, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Potrebna je konkretna podrška i svakodnevna komunikacija sa svim kompanijama koje trpe posledice situacije u Ukrajini kako bi se ublažio uticaj krize na evropska preduzeća ali i kompanije iz Srbije koje posluju sa Ukrajinom i Rusijom.
Čadež je na hitnom video sastanku Borda direktora najveće evropske poslovne asocijacije - Eurochambres, koja predstavlja 20 miliona kompanija i okuplja 45 nacionalnih i 1.700 regionalnih i lokalnih komora, istakao da se kriza u Ukrajini značajno odražava na poslovanje i domaćih i evropskih preduzeća.
Kompanije su sada u problemu jer nemaju jasne smernice na koji način da nastave svoje poslovanje, ukazao je Čadež govoreći o globalnom finansijskom uticaju krize u Ukrajini na svakodnevni rad privrednika.
„Situacija na terenu je takva da je otežano poslovanje naših kompanija sa Rusijom i Ukrajinom kako zbog problema u transferu novca, transporta i logistike, tako i zbog slabljenja tamošnje valute“, rekao je Čadež koji kopredsedava Odboru za zajedničko tržište i vodi Digitalnu mrežu Evrokomore.
Luc Friden (Luc Frieden), predsednik Evrokomore, napomnje da je situacija koja je nastala proteklih dana veoma ozbiljna za građane Evrope i evropske kompanije i da su za normalno poslovanje potrebni stabilnost i mir.
Krizni štab Privredne komore Srbije (PKS) u stalnom je kontaktu sa našim vozačima koji se nalaze na graničnim prelazima u Ukrajini i pokušavamo da, u koordinaciji sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima, nađemo rešenje da im se što pre omogući prelazak granice i povratak u Srbiju.
“Najveći problem je veći broj kamiona koji se nalaze na graničnim prelazima prema Rumuniji i Mađarskoj. Ukrajinci ne dozvoljavaju da roba ruskog ili beloruskog porekla napusti Ukrajinu. Prema informacijama koje smo dobili iz naše ambasade u Kijevu, takođe ukrajinski granični prelazi ne propuštaju vozila koja transportuju robu namenjenu ruskom i beloruskom tržištu ili robu koja je poreklom sa ovih tržišta, i to bez izuzetka”, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za internacionalizaciju PKS.
Službenici Graničnog prelaza Đakovo saopštili su da vozači državljani Srbije i drugih zemalja koji upravljaju vozilima, mogu da izađu iz Ukrajine, ali ne i vozilo koje prevozi robu namenjenu Rusiji i Belorusiji.
Komora je pozvala prevoznike da pošalju tačne podatke sa registarskim tablicama, imenima vozača i firmama, kao i poziciju gde se nalaze u Ukrajini.
„Tražimo način da se svim vozačima kamiona sa srpskim tablicama koji prevoze robu omogući da napuste Ukrajinu sa robom i kamionima. Ukoliko bi samo vozači bez kamiona napustili Ukrajinu, šteta bi bila ogromna“, ukazao je predstavnik PKS.
Prema informacijama kojima raspolaže Krizni štab PKS, na graničnom prelazu Đakovo su 44 srpska kamiona, dok se skoro 100 kamiona sa srpskom robom koji su krenuli ka Rusiji i Belorusiji vraća nazad. „Očekujemo da će moći da pređu granicu iako se situacija menja iz sata u sat“, ističe Vesović i dodaje da je Krizni štab PKS u stalnom kontaktu sa ambasadom Srbije u Bukureštu.
Vozači imaju određene zalihe hrane i vode, ali gorivo im je na minimumu, jer se, zbog ratnog stanja, samo po 20 litara može sipati na benzinskim pumpama u Ukrajini.
PKS preko specijalizovanog Info centra povodom krize u Ukrajini svakodnevno informiše privredu i javnost o stanju na graničnim prelazima prema Ukrajini, Rusiji i Belorusiji.