Vrste znanja
Nisu sva znanja ista. Neka su „opšta“ i odgovaraju onome što se nekada zvalo „pismenost“: znanje koje ne donosi mnogo direktne praktične koristi, ali predstavlja odličnu osnovu razvoja. Još u 19. veku je pokazano da postoji jasna veza između pismenosti stanovništva i ekonomskog napretka. Opšta znanja se ne menjaju previše često i kada ih jednom steknete, ona mogu da se dugo koriste. Ona se obično stiču u redovnom školskom sistemu i njihovo sticanje često zahteva dosta vremena i rada iako ne donose veliku neposrednu korist.
Danas „pismenosti“ ima mnogo više: „engleski“ i „internet“ su verovatno najinteresantniji. Kada ste jako dobri, možete zaraditi radeći kao prevodilac ili „internet istraživač“, ali to obično nisu impresivno plaćena zanimanja.
Neka znanja su „komercijalna“ i odgovaraju onome što se nekada zvalo „zanat“: znanje koje se traži i donosi sasvim konkretnu zaradu. U srednjem veku je bilo isplativo biti rudar, kovač, tkač, … u 19. veku to su na primer bili časovničari i inženjeri. Ova znanja se dosta brzo menjaju i moramo ih stalno obnavljati da bi bila aktuelna. One se uglavnom uče kroz praksu, ali često zahtevaju i dobra „opšta“ znanja. Možete biti dobar „zanatlija“ i bez previše „pismenosti“, ali jako pomaže ako ste dobro „pismeni“
Danas „zanata“ ima veoma mnogo, kao na primer programeri, projektanti, menadžeri, itd. Neki od njih su dobro plaćeni, neki slabije. Neki se vrlo brzo menjaju a neki dosta sporije.
Inženjerska znanja
I inženjerstvo ima svoju „pismenost“ i svoje „zanate“. „Inženjerska pismenost“ se obično stiče na fakultetima, a „inženjerski zanati“ se obično uče kroz praksu.
Neki „inženjerski zanati“ zahtevaju ozbiljnu „pismenost“ – ne možete biti projektant bez fakulteta. Neki „inženjerski zanati“ ne zahtevaju visoku „pismenost“ – nije neophodno da završite fakultet da bi uspešno vodili gradilište, iako pomaže kada ste ga završili.
Komercijalna vrednost „inženjerski zanata“
Kao i u drugim strukama, ima „zanata“, koji su bolje i lošije plaćeni. Takođe, ta isplativost menja vremenom.
Na primer, pre aktivnog uvođenja računara u projektovanje (u Srbiji taj trenutak se desio krajem 80-tih godina prošlog veka) biti „statičar“ je bio važan i dobro plaćen „zanat“, koji je zahtevao i ozbiljnu „pismenost“. Kada su računari na sebe preuzeli poslove „statičara“, taj zanat je postao mnogo manje tražen, cenjen i plaćen, osim u sasvim izuzetnim situacijama.
U „dinamičnim devedesetim“ bio je veoma popularan zanat „snalažljivog inženjera“: „Idi i završi posao i nemoj previše da pitaš za projekte, dozvole i papire, snađi se.“ Taj zanat nije zahtevao previše „pismenosti“, ali je bio cenjen i dobro plaćen.
Posle prelaznog perioda, koji je tekao u prvih 10-15 godina 21. veka, novi „inženjerski zanati“ stupaju na scenu, a neki postaju sve manje traženi. Takođe, „korisne inženjerski pismenosti“ se menjaju i prilagođavaju vremenu.
Lista trenutno korisnih „inženjerskih pismenosti“
Ako bi sada trebali da sastavimo spisak korisnih „inženjerskih pismenosti“, on bi otprilike izgledao ovako:
a. Engleski jezik
b. Excel
c. Word
d. Učenje sa interneta
e. Ugovori
f. Inženjerski menadžment
g. Opšti menadžment
h. Tehnologija građevinskih radova
Korisnost ovih „pismenosti“ nije nužno u skladu sa redosledom, jer njihova korisnost zavisi od „zanata“ do „zanata“. Takođe, ovde nisu pobrojane „pismenosti“, koje se po automatizmu dobijaju tokom studija i koje imaju gotovo svi inženjeri.
Interesantno je da se dobar deo ovih „pismenosti“ ne stiče na tehničkim fakultetima, a na poslu se očekuje da ih već posedujete. Drugim rečima, da bi bili „pismeni inženjer“ nije dovoljno završiti fakultet, često je potrebno dodatno neformalno obrazovanje.
Trenutno korisni „inženjerski zanati“
Spisak traženih i plaćenih „inženjerski zanata“ trenutno izgleda ovako:
a. Administriranje projekata po međunarodnim standardima (Svetska banka, Evropska investiciona banka, KfW, …)
b. FIDIC uslovi ugovora
c. Planiranje i kontrolisanje inženjerski radova
d. Priprema tendera po Zakonu o javnim nabavkama
e. Priprema tendera po međunarodnim standardima (PRAG, FIDIC, …)
f. Rešavanje graditeljskih sporova
g. Komunikacija na investicionim projektima
h. Upravljanje kvalitetom radova
i. Prenošenje znanja i kontrola rada nekvalifikovane radne snage
Neki od njih zahtevaju dosta „pismenosti“, a neki manje, ali u svakom slučaju imate mnogo više šanse da dobijete dobar posao sa poznavanjem ovih „zanata“ nego bez njih.
Prem atome, za razvoj lične karijere nije dovoljno završiti „ozbiljan fakultet“. Potrebno je, pre ili tokom studija, sebe „opismeniti“ u oblastima koje su neophodne za dalji napredak, ali se ne uče na fakultetu.
Kada stignete do posla ili prakse, treba se fokusirati na perspektivne „zanate“. Ako ih ne savladate tokom početnog perioda svoje karijere, možete se naći zarobljeni u znanju, koje je impresivno, ali nikom ne treba.
Na kraju, kada stignete do „korisnog inženjerskog zanata“ to je odlično, ali priča ni izdaleka nije završena. „Korisni zanati“ se menjaju, stvaraju i nestaju. U svakom trenutku svoje karijere morate imati procenu tipa „šta će se tražiti za 5-10 godina“ i raditi na tome da taj trenutak dočekate sa „pravim zanatom u rukama“.
dr Zoran Đorđević, dipl.inž.građ., PMP - „EU Build“
