Prema obrazloženju predlagača, sve one treba da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta, a Srbija istovremeno usvaja pravni sistem EU iz oblasti korporativnog prava, čime ispunjava uslove iz Poglavlja 6 za pristupanje Evropskoj uniji.
Među predloženim izmenama Zakona o privrednim društvima su i one koje treba da obezbede bolju zaštitu prava manjinskih akcionara, a uvođenje elektronskog potpisa omogućiće bržu i jeftiniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava.
Upućeni tvrde da je zaštita prava manjinskih, a naročito malih akcionara, jedna od najvećih slabosti našeg pravnog sistema. Tako je Srbija po tom kriterijumu godinama rangirana pri dnu rang-liste u Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma.
Ministarstvo privrede, kao predlagač, u obrazloženju Nacrta izmena zakona ističe da je posebna pažnja posvećena unapređenju zaštite prava manjinskih akcionara, što treba da unapredi rang Srbije i na Doing business listi Svetske banke.
Zarad bolje zaštite manjinskih akcionara predloženim izmenama ovog zakona uređuje se nova obaveza društva kada njegovi članovi sa značajnim učešćem u osnovnom kapitalu zaključuju posao koji premašuje 10 odsto knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. U roku od 15 dana od zaključenja takvog posla, firma je obavezna da na svojoj internet stranici ili na internet stranici Agencije za privredne registre objavi sve pojedinosti o tom poslu i prirodi i obimu ličnog interesa. Obaveza prethodne procene vrednosti ugovora važi i za pravne zastupnike društva i likvidacione upravnike.
Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, ukazuje da bolju zaštitu prava manjinskih akcionara treba da poboljšaju i novine vezane za pravo sazivanja Skupštine akcionara. Ako poslanici Narodne skupštine usvoje predložene izmene Zakona o privrednim društvima, pravo na sazivanje Skupštine akcionara imali bi svi koji poseduju najmanje 10 posto udela u društvu, umesto sadašnjih 20 odsto, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.
Pored toga, akcionari koji poseduju najmanje 5 posto akcija (umesto 10 procenata), mogu da predlože dopune dnevnog reda.
Predlagač izmena smatra da je položaj manjinskih akcionara dodatno poboljšan i povećanjem minimalnog uslova za sprovođenje prinudnog otkupa akcija sa 90 na 95% osnovnog kapitala društva. Precizira se da ovaj uslov važi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.
Nenad Gujaničić, iz Wisebrokera, tvrdi da većina predloženih izmena Zakona o privrednim društvima ide naruku većinskim vlasnicima. Nezavidan položaj manjinskih akcionara, naročito onih sa malim udelima, neće popraviti ni opravdano podizanje praga za otkup preostalih akcija na 95 odsto vlasništva.
Nacrtom zakona određen je rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke da se ona isplati akcionarima. Namera je, piše u obrazloženju, da se spreči da akcionari čekaju na isplatu dividende i nekoliko godina posle donete odluke, što je u praksi bio čest slučaj.
Izvor: Politika
