Takođe, u 2023. bi mogla da, kako kažu, dostigne cenu od 150 dolara po barelu.
Međutim, mnogi analitičari u prognozama za narednu godinu i dalje se drže suma koje su daleko ispod 100 dolara po barelu.
Podsećanja radi, poslednjih nekoliko nedelja SAD, Kina i još nekoliko proizvođača nafte najavljuju da će iz svojih rezervi na tržište izbacivati ovaj energent kako bi proširivanjem ponude smanjile njegovu cenu, za koju smatraju da je OPEK veštački održava na visokom nivou. Međutim, pitanje je da li je samo OPEK kriv za ovakvu situaciju. Naime, deo stručnjaka smatra da on više nije toliko moćan kao što je bio, i da ne može u toj meri da utiče na vrednost nafte, prenosi B92.
Analitičari JPMorgan Chase tvrde da članice ove organizacije imaju nafte, doduše manje nego što je ranije procenjivano, ali se ona nalazi u zemlji. Međutim, dodaju, one nemaju ni sredstava ni logistiku koja je potrebna za njeno brzo dopremanje na tržište. Zato se, kažu analitičari, stvara utisak da ove zemlje namerno ne žele da snabdeju potrošače pomenutim energentom i zato je nastao problem sa Amerikom i ostalim zemljama koje su pokrenule inicijativu za spuštanje njegove cene.
Iz te investicione banke upozoravaju da će još nekoliko spoljnih faktora uticati na vrednost nafte u narednom periodu, ali da bi ona, ukoliko novi soj koronavirusa ne izazove ekonomski kolaps i ukoliko se ne uspostavi saradnja između proizvođača nafte, trebalo znatno da poraste.
