Posvećenost poslu za koji se opredelite je jako važna, kao i proaktivnost u svakom momentu. Nije lako biti preduzetnik, jer posao koji nema radno vreme, mnogo opterećuje privatni život. Ali zato, preduzetništvo je mnogo brži i produktivniji posao, te se brže dešavaju stvari, jer zavise samo od vas, te za kratko vreme završite sve poslovne obaveze. Sve to daje rezultate. Ako ste dobri u poslu, to se oseti i vidi. I to ne može da se ne poštuje, istakla je preduzetnica Ivana Radojević, koja je postigla veliki uspeh sa svojom firmom Zvezdanik.
Pre nego što ste započeli svoj biznis, 13 godina ste radili u velikoj kompaniji. Možete li nam reći kakva je razlika u poslovanju?
Najveća razlika je u brzini razvoja situacije i događaja, jer sve zavisi od vas, u odnosu na kompaniju gde je potrebno da se više direktora slože i odobre projekat. Odvija se toliko brzo koliko vi možete proaktivni i operativni da budete. Ne slažem se sa većinom stereotipa, koje sam pročitala o tim razlikama, a najmanje sa onom da u kompaniji radimo za druge, a u preduzetništvu za sebe. I u korporaciji radimo za sebe – radimo za platu, bonuse, zasluge, kao i u preduzetništvu, samo pod drugim okolnostima. Međutim, ono što se razlikuje je da u kompaniji svako radi svoj deo posla, pa i vi. Za vaš lični uspeh je zaslužno više saradnika iz različitih sektora, a u preduzetništvu ste apsolutno vi jedini zaslužni za sve postignute rezultate i uspehe. Preduzetnik je uglavnom posao pokrenuo iz ljubavi, a još kada dobijete prvi uzorak proizvoda, prvi otisak etikete, kada ugledate proizvod u izlogu radnje u Knez Mihailovoj ulici i, najvažnije od svega, radost kod dece i potvrde da je to što radite dobro, taj osećaj zaista nema cenu. A još kada radite ono što volite, privatni život i poslovni postaju jedno.
Zašto igračke? Zašto eko?
Majka sam deteta predškolskog uzrasta, bavila sam se kreativnim poslom i neko sam ko zna da ako nešto ne postoji može da se napravi. Upravo sam se sa svojim detetom najviše igrala praznim kutijama i od njih smo pravili razne stvari. Kroz te igre sam shvatila koliko deca vole da se igraju kutijama i da igračke, kao sto su Zvezdanik Kocke za maštanje ne postoje kod nas, što znači da ih treba napraviti/izmisliti. Na prethodnom poslu sam uvek u rukama imala rasklope kutija, ambalaže i slično, te su ove kocke samo spoj kako da privatno i posao bude ono što volim da radim. A kao majka i kao stanovnik planete Zemlje, pa i kao osoba, koja plasira igračku za decu, prvenstveno polazeći od sopstvenog deteta, imam dodatnu odgovornost da ta igračka bude bezbedna za decu, prijatelj društvenoj sredini, radi budućih pokolenja i da dodatno širi ekološku svest.
Krenuli ste i sa kreativno - edukativnim radionicama. Kakva su bila očekivanja i kakvi su rezultati? Da li je u planu češće održavanje radionica?
I pre nego što se pojavio proizvod na tržištu uveliko sam radila radionice sa kockama. Baš to je i bio put koji sam odabrala – da se i u praksi, kroz rad sa decom, uverim da je to što radim dobro. Bila sam svesna potencijala, koje ove kocke imaju, ali ne toliko, koliko se vremenom pokazalo. Zapravo, dobijala sam potvrde sa raznih strana da su kocke genijalne, ali mi je to bilo potrebno da čujem i vidim od onih, kojima su i namenjene – od dece. Oduševljenje kod dece, njihovih roditelja i ostalih na tom putu, premašilo je sva moja očekivanja. I učešće na Festivalu nauke sam dogovorila dok sam imala samo uzorak kockica, jer su isto tako prepoznali da Zvezdanik kocke nisu obična igračka. Sada ih koriste logopedski intituti, igraonice, vrtići, odrasli za kreativne aktivnosti i poslove, jedna naša velika kompanija u svom HR centru za edukaciju zaposlenih. Prodaju se u knjižarama, koje gaje prave vrednosti i bave se edukacijom, a u njima može da se radi i rasad sadnica, jer su biorazgradive.
Pomoću Zvezdanik kreativno – edukativnih eko kocki, kroz igru, deca razvijaju motoriku, maštu, inteligenciju, aktiviraju sposobnosti i veštine, one ih podstiču na divergentno razmišljanje, rad u grupi. Didaktičko su sredstvo i igračka, koja je sama po sebi dovoljna za igru, a može i da se nadograđuje. Na njima može da se crta, piše, boji, lepi. Pokazalo se da deca jako lično dožive ove kocke, jer prvo treba da ih sastave što predstavlja određeni proces, a zatim kada ih oslikavaju i boje, izražavaju svoju individualnost na drugačiji način, jer je kocka 3D objekat, a ne ravan papir, te može da se oslika sa svih strana, čak i unutra, i tako pokazuju nešto što do tada nigde nisu.
Ilija Jakšić, In Centar
