U svetu je veoma rasprostranjen način finansiranja – crowdfunding. Prema istraživanju agencije QY Research, globalno tržište za grupno finansiranje će do 2025. godine dostići vrednost od 28,8 milijardi dolara. Kakve sve varijante grupnog finansiranja postoje?
Miloš: Crowdfunding nije nov koncept. Nova je samo tehnologija.
Jedna od prvih poznatih crowdfunding kampanja je još iz 1713. godine, kada je Aleksandar Poup započeo prevod Homerove Ilijade na engleski jezik. Taj prevod je i danas popularan, a objavljen je tako što je 750 pokrovitelja doniralo po dve zlatne gvineje, dobijajući zauzvrat primerke prvog izdanja, koje je sadržalo i listu imena ovih donatora.
Možda najpoznatiji istorijski primer uspešne crowdfunding kampanje se desio vek i po kasnije, kada je Džozef Pulicer preko svojih novina pozvao građane SAD-a da doniraju po jedan dolar za izradu postamenta za Kip slobode. Tako je tokom 1885. godine 120 hiljada građana doniralo, a naredne godine je Kip slobode postavljen na Ostrvu slobode.
Savremeni crowdfunding počinje da se razvija krajem 90-ih godina prošlog veka sa internet bumom, a popularnost postiže tokom svetske ekonomske krize, posebno među startapovima, preduzetnicima i neprofitnim organizacijama.
Biljana: Već kroz istoriju vidimo različite tipove crowdfundinga, a danas razlikujemo četiri osnovna modela, u zavisnosti od perspektive povrata uloženih sredstava. Sa jedne strane, imamo dva modela koji ne predviđaju povraćaj novca, a to su model zasnovan na donacijama i model zasnovan na nagradama, gde oni koji doniraju novac dobijaju simbolične poklone u znak zahvalnosti. Sa druge strane, dva modela koji predviđaju povraćaj uloženih sredstava su model zasnovan na investicijama na osnovu kojeg se najčešće dobija udeo u vlasništvu, kao i model zasnovan na pozajmici novca koji se u određenom roku vraća.
Bez obzira da li govorimo o donacijskom, nagradnom, investicionom ili zajmovnom modelu, ključna zajednička odlika svih modela crowdfundinga leži u načinu na koji se sredstva prikupljaju. Bilo da je u pitanju podrška za neki lokalni projekat, globalnu inicijativu ili startap kapital potreban za razvoj biznisa, svaka od ove četiri varijante odvija se u “trouglu” učesnika koje čine: organizator kampanje/projekta koji prikuplja finansijska sredstva (to mogu biti fizička ili pravna lica, uključujući neprofitne organizacije), internet platforma preko koje se vrši prikupljanje sredstava i lica koja daju novac preko platforme organizatoru kampanje/projekta (tzv. bekeri, tj. podržavaoci).
U Srbiji u ovom trenutku postoje dve crowdfunding platforme. Ventu.rs koja je crowdinvesting platforma i Donacije.rs, kao donacijska platforma koja postoji od marta 2018. godine.
Koliko su inicijative grupnog finansiranja projekata uspešne?
Miloš: Crowdfunding je izuzetno važan, jer sa sobom ne nosi samo finansije. On je mnogo više od toga. Crowdfunding sa sobom nosi i legitimitet i društveni uticaj, jer kada za svoj projekat od opšteg dobra imate direktnu podršku zajednice, to je najveći dokaz da radite pravu stvar.
Sa druge strane, pošto je postao globalno popularan, mnogi crowdfundingu pridaju mističnu moć i veruju da je dovoljno objaviti tekst na nekoj platformi, a da podržavaoci sede za svojim računarima i čekaju samo da vide gde će donirati svoj novac. Svet, ipak, tako ne funkcioniše.
Crowdfunding, posebno donacijski, podrazumeva izgradnju zajednice oko vaše misije i negovanje odnosa sa podržavaocima. To je dugoročan i zahtevan posao. Zato, nažalost, na globalnom nivou tek oko 20 odsto crowdfunding kampanja uspe.
Sa druge strane, na Donacije.rs je do sada lansirano 129 kampanja i prikupljeno je skoro 600 hiljada evra podrške. Procenat uspešnosti kampanja je oko 80 odsto. Razlog za to je što naš tim sa svakom zainteresovanom organizacijom prolazi korak po korak kroz pripremu njihovih kampanja. Mnogi u tom procesu odustanu jer shvate da nisu još spremni. Otprilike se lansira svaka treća kampanja koja se prijavi kod nas, a od njih uspe navedenih 80 odsto. Međutim, 47 odsto kampanja čak premaši prvobitno zacrtani cilj i prikupe veću podršku nego što su očekivali i planirali. To je moć zajednice i vizije kako ta zajednica da bude bolja.
Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije/Foto: Arhiva Trag fondacija
Da li postojeći pravni okvir i poreska politika u Srbiji regulišu ovu oblast, odnosno da li su podsticajni za davanja putem grupnog finansiranja? Šta bi trebalo menjati?
Biljana: Pravni okvir za regulisanje crowdfundinga u Srbiji ne ide u korak sa dosadašnjim razvojem ove vrste društveno korisnog angažovanja resursa i ne pruža stimulativno okruženje za potencijale koji tek čekaju da budu razvijeni. Treba naglasiti da je i u razvijenijim zemljama, kao što su članice Evropske unije, zakonska regulacija ove oblasti umnogome na početku. Savet Evropske unije je na nivou zajednice regulisao grupno finansiranje, ali još uvek ne specifično i donacijski crowdfunding, za koji su neprofitne organizacije, poput nas, najviše zainteresovane. Postojeći nacionalni modeli se umnogome razlikuju i zavise od lokalnih okolnosti i uvreženih praksi, bilo da su u pitanju zasebni zakoni ili amandmani na postojeći okvir, bilo da postoje institucije nacionalnih regulatora ili specifične platforme kojima rukovode lokalne samouprave.
Nakon analize deset relevantnih zakona u Srbiji za razvoj grupnog finansiranja i proučavanja primera iz drugih zemalja kao što su Hrvatska, Belgija, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo i druge, došli smo do zaključka da je teško izdvojiti neki jednoznačan primer dobre prakse, već da se treba fokusirati na pet zakona srednjoročno, od kojih se dva prioriteta mogu lako rešiti merama koje ne zahtevaju zakonske izmene, već unapređenu primenu. U situaciji kada brojni domaći neprofitni projekti i startapovi imaju priliku da prikupe podršku u inostranstvu preko globalnih crowdfunding platformi, prvi prioritet se odnosi na primenu Zakona o deviznom poslovanju, odnosno dopunu Šifarnika Narodne banke Srbije. Uvođenjem trenutno nepostojeće šifre plaćanja za priliv iz inostranstva po osnovu grupnog finansiranja, proces primanja sredstava bio bi olakšan i ubrzan kako primaocima, tako i samim komercijalnim bankama.
Drugi prioritet smo identifikovali kada su u pitanju donacije poslovnog sektora za brojne opštekorisne svrhe, koje su samo u 2020. iznosile preko 25 miliona evra, verovatno i znatno više. Zakon o porezu na dobit pravnih lica predviđa mogućnost korišćenja poreskih olakšica za dobročina davanja kompanija, ali se relevantni član 15. fokusira samo na svrhu davanja, a ne precizira načine koji podležu olakšicama. Zato se postavlja pitanje da li bi donacija kompanije preko crowdfunding platforme imala isti poreski tretman kao i ona direktno uplaćena krajnjim korisnicima. U situaciji kada je zakon nedorečen, naš predlog je da Ministarstvo finansija izda zvanično Mišljenje po ovom pitanju, koje bi ujednačilo postojeću praksu, a što se pokazalo kao dobar model i ranije, kada su bile u pitanju donacije u robi i uslugama.
Od ostalih srednjoročnih prioriteta treba se fokusirati na izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koji za sada ne reguliše jasno slučajeve oslobođenja od poreza na dohodak kada fizičko lice primi donaciju, potom Zakona o porezima na imovinu, gde bi bilo potrebno razjasniti da se pravnim licima – primaocima donacija na ovaj način – priznaje oslobođenje od poreza. Naposletku, ne i najmanje važno, potrebno je izmenama Zakona o platnim uslugama pojasniti da postojeće crowdfunding platforme nisu dužne da se registruju kao platne institucije.
Catalyst Balkans administrira jedinu lokalnu platformu za grupno finansiranje Donacije.rs. Kakva su vaša iskustva sa tim vidom prikupljanja sredstava?
Miloš: Kao što smo već rekli – crowdfunding je mnogo više od prikupljanja sredstava. To je uverenje da građani, udruženi, imaju moć da utiču na pozitivine promene u svojoj zajednici.
Iako je globalno crowdfunding odavno mejnstrim, njegovo vreme u Srbiji tek dolazi i sa sobom nosi promenu paradigme rada neprofitnog sektora, kao i kako kompanije i njihovi zaposleni doniraju.
Za neprofitne organizacije crowdfunding znači da moraju više da razmišljaju o sopstvenoj zajednici, umesto samo o velikim, tradicionalnim donatorima.
Iako najveći broj kampanja dolazi iz Beograda, zastupljeni su svi regioni u većoj meri nego kada je u pitanju „tradicionalna“ filantropija. To znači da je pristup novcu omogućen ne samo većim zajednicama, već i manjim ruralnim, koje su inače van tokova novca, i gde su donacije još značajnije i vidljivije.
Najviše ga koriste manje i srednje organizacije, koje rade vrlo konkretne projekte za dobrobit zajednice: opremanje učionica, renoviranje kulturnog prostora, pomoć talentovanim učenicima i sl. Korist je odmah vidljiva i jasna, a novac je ravnomernije usmeren na različite teme.
Za kompanije, crowdfunding je novi način da angažuju svoje zaposlene, da pokažu da su deo zajednice i da su njen odgovoran član. Sva globalna istraživanja pokazuju da zaposleni, ali i potrošači, sve više biraju poslodavce/brendove i po tome da li imaju društvenu misiju, da li doprinose svojoj zajednici, pored toga šta je predmet njihovog poslovanja.
Miloš Janković, direktor za partnerstva Catalyst Balkans/Autor fotografije: Đurađ Šimić, Novi magazin
Za koje oblasti se najviše sredstva prikupljaju putem crowdfundinga?
Miloš: Donacije.rs je platforma za neprofitne projekte od opšteg dobra. Dakle, zastupljene su različite teme, ali je interesantno da su na platformi popularnije teme koje su inače manje zastupljene u „tradicionalnoj“ filantropiji. To je na prvom mestu obrazovanje, ali i socijalne usluge, kultura i umetnost, pomoć ekonomski ugroženim građanima, dobrobit životinja, i sl.
U poslednje vreme vidimo sve više projekata koji su u vezi sa sređivanjem i otvaranjem prostora za kulturna dešavanja i događaje. To je jedna od posledica pandemije, i brojne organizacije koje su u manjim lokalnim zajednicama bile jedini organizator događaja iz kulture, samo na ovaj način mogu da opstanu i razviju svoje programe.
Šta može da doprinese daljem razvoju crowdfundinga u Srbiji?
Biljana: Pored predloga koje smo izneli kada je u pitanju unapređenje pravnog i fiskalnog okvira u Srbiji, a na osnovu detaljne pravne analize i istraživanja o postojećim crowdfunding praksama, postoje i druge oblasti u kojima se vredi angažovati kako bismo stimulisali razvoj i širenje ove aktivnosti od društvenog značaja.
Saradnja i međusobno razumevanje su preduslov daljih iskoraka, a poslovni sektor, naročito banke, tu igraju važnu ulogu. Nadamo se da će u budućnosti banke, koje već pokazuju stepen razumevanja za elektronski uplaćene donacije na ovaj način, biti spremne da unaprede svoje usluge u smislu perioda potrebno za instaliranje onlajn rešenja, do kreiranja specifičnih ponuda za udruženja građana, ali i institucije koje bi želele da koriste mogućnosti onlajn doniranja za opšte dobro. Verujemo da nas dalji razvoj e-commerce aktivnosti u Srbiji i onlajn plaćanja vodi u tom smeru.
Takođe, dalja edukacija primalaca donacija – organizacija civilnog društva i institucija vezano za primenu pravnog i fiskalnog okvira za grupno finansiranje i e-donacije vodi ka unapređenju ove oblasti. Tu ne bi trebalo zaboraviti ni edukaciju računovođa, kako bi pomogli svojim klijentima da posluju u okviru zakona kada su u pitanju prilivi od grupnog finansiranja ili e-donacija.
Nadamo se da će u narednom periodu i Ministarstvo finansija i Poreska uprava ostati otvoreni za naše predloge, i da ćemo biti u prilici, kao u nekim ranijim situacijama, da zajednički radimo na izradi relevantnog Uputstva koje bolje reguliše praksu donacijskog crowdfundinga. Mi svakako stojimo na raspolaganju.
