Sistem mera performansi povezuje strategiju preduzeća sa tekućim poslovanjem, pruža relevantne informacije o ostvarivanju ciljeva u okviru konkurentskih strategija i ukazuje na područja gde su neophodna poboljšanja.
U postavljanju prioriteta treba biti precizan. Prvo, efektivne promene se ne mogu “uvesti” spolja. Takvi pokušaji nisu uspešni zbog nemogućnosti da se prinudom promeni način razmišljanja. Ljudi se mogu naterati da preduzmu određene akcije, ali se ne mogu primorati da promene um, ili osnovne stavove i verovanja. Glavni elemenat uspešne strategije razvoja je vlasništvo i participacija. Ta vizija treba da uključi transformaciju institucija, kreiranje novog društvenog kapitala i novih mehanizama regulacije i motivacije. U nekim slučajevima, potrebno je da nove kompanije zamene tradicionalne, a u drugim, nove kompanije će se razvijati sa elementima starog, ali će biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju.
Pod preduzetničkom strategijom se podrazumeva način na koji se ostvaruju preduzetnički ciljevi.
Postoje tri preduzetničke strategije:
• biti prvi a istovremeno i najbolji;
• pogodite ih tamo gde ne očekuju;
• promene ekonomskih karakteristika proizvoda, tržista ili privredne grane.
Ove statregije se međusobno ne isključuju, nego kombinuju u različitim situacijama. Jer svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke.
Biti prvi, a istovtremeno i najbolji
Preduzetnička strategija biti prvi a istovremeno i najbolji podrazumeva određivanje ambicioznog cilja koje treba ostvariti. U nju su ugrađene dve krajnosti: potpuni uspeh ili potpuni neuspeh. Kada počne primena ove strategije ona se više ne može korigovati. Nema ispravke u hodu. Zato se ona pre početka primene mora dobro osmisliti i pripremiti. A onda kada ova strategija uspe, počne da daje prve rezultate, tek tada počinje prava i najžešća aktivnost. Osvojenu vodeću poziciju treba učvrstiti i zadržati.
Pogodite ih tamo gde ne očekuju
U okviru ove strategije afirmisana su dva pristupa: kreativna imitacija i preduzetnički džudo zahvat.
Kreativna imitacija - Kad se određeni preduzetnik opredeli za ovu strategiju on radi ono što je neko već uradio, ali je u tome našao nešto što bi moglo da se doradi, da upotpuni tu inovaciju. Cilj korišćenja ove strategije je osvajanje vodeće dominantne grane na tržištu.
Ciljevi strategije razvoja preduzetništva su:
1. Povećanje broja malih i srednjih preduzeća registrovanih u privatnom sektoru, koja zvanično posluju.
2. Postizanje veće raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti, povećavajući učešće malih i srednjih preduzeća koja se baziraju na proizvodnji i ne-trgovačkim uslugama.
3. Značajno povećati učešće malih i srednjih preduzeća u odnosu na mikro-preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća.
4. Povećati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzeća u ekonomskim sektorima u kojima određena država zavisi od uvoznih dobara i usluga; i povećati učešce malih i srednjih preduzeća u prihodima od izvoza.
5. Povećati učešce domaćih malih i srednjih preduzeća u inostranim strateškim savezima i aranžmanima zajedničkih ulaganja.
6. Povećati učešce malih i srednjih preduzeća u bruto društvenom proizvodu.
7. Povećati udeo malih i srednjih preduzeća u ukupnoj zaposlenosti.
Nivo preduzetničkih aktivnosti u većini država je trenutno na veoma niskom nivou po međunarodnim standardima.. Da bi omogućili državi da postane konkurentna u međunarodnoj tržišnoj ekonomiji, neophodno je da se preduzmu svi koraci u cilju podrške razvoja preduzetništva.
Dakle, glavni cilj strategije razvoja preduzetništva je transformacija preduzetništva. Strategija razvoja preduzetništva polazi od toga da je integralni deo uspešnog razvoja povećanje društvenog proizvoda. Ali, to je samo jedan od ciljeva, a on se čak neće ostvariti dok se ne primeni širi i više društveno orijentisan prilaz razvoju.
Zbog toga je neophodno pristupiti implementaciji specifičnih modela za razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, kao što su naučni parkovi ili klasteri, koji su se pokazali veoma uspešnim. Implementacija ovakvih mera povećava konkurentnost malih i srednjih preduzeća i omogućava im da se takmiče na širem tržištu, što istovremeno ima veoma pozitivan uticaj na rast i razvoj čitave ekonomije.
Marijana Čolo, Iteccion
