I dok su generacije pre njih kao najviše vrednosti u kontekstu posla isticale sigurnost i strukturu, milenijalci streme fleksibilnosti i mogućnosti da doprinesu društvu.
Pored „izazova“ u radu sa milenijalcima, ne treba smetnuti s uma i njihove prednosti. Ukoliko posmatramo milenijalce kroz prizmu obrazovanja, možemo doći do zaključka da je u pitanju veoma obrazovana (možda i najobrazovanija) generacija, kako u smislu formalnog, tako i neformalnog tehnološkog obrazovanja. Najčešće zanemareni situacioni aspekti, poput globalne ekonomske krize i promena na tržištu rada, uz produženo školovanje, vode ka tome da milenijalci kasnije i teže stupaju na tržište rada u odnosu na prethodne generacije. U Srbiji, kod ove generacije javlja se trend da nakon završenih studija mladi traže doškolovavanje i zaposlenje van granica zemlje kako bi postigli i prestigli standarde izvrsnosti.
Milenijalci mogu višestruko doprineti kompanijama – strastveni su, „grizu“ kada im se pruži šansa, mahom su kreativni i inovativni i spremni su da preduzmu rizike. Fleksibilni su i iskreni i žele da znaju širi okvir kako bi razumeli svoje uloge – i kao rukovodioci i kao zaposleni. Stalno traže komentare rukovodilaca kako bi što bolje upoznali sistem rada i žele da znaju gde se nalaze u odnosu na sopstevene ciljeve, kao i učinak drugih zaposlenih. Prema najnovijim istraživanjima, pripadnici ove generacije činiće 50 odsto zaposlenih do 2020. godine, stoga je neophodno je upoznati njihove vrednosti i mogućnosti kako bi im se pristupilo na pravi način i iz njih razvilo najbolje. U nekom od narednih tekstova, pozabavićemo se nešto više temom kako rukovoditi milenijalcima.
Jelena Radojković Jelić, H.art development center
