Španija
U pregledu evropskih regiona koji već dugo traže nezavisnost navodi se i Baskija. Težnja za nezavisnošću Katalonaca je dobrim delom posledica finansijske pomoći koju Madrid šalje u Baskiju, koja je ekonomski mnogo slabija of Katalonije, ali su tamošnji separatisti nasilniji. Naime, u borbi za nezavisnost od Madrida organizacija ETA je u poslednjih 50 godina ubila preko 800 ljudi, ali se taj separatistički pokret 2011. javno odrekao nasilja. Na putu ka nezavisnosti i dalje nije došlo do promena, a referendum iz 2014. godine je bio simboličan i nepriznat.
Škotska
Ka nezavisnosti stremi i Škotska koja je 2014. održala referendum o nezavisnosti od Velike Britanije, uz pristanak Londona, ali su pobornici otcepljenja tesno izgubili. Međutim, izlazak Britanije iz EU je naveo rukovodstvo u Edinburgu da razmotri mogućnost održavanja novog referenduma, možda već naredne godine, budući da su Škoti većinski bili za ostanak u EU.
Belgija
Za nezavisnost Flandrije se zalaže najjača flamanska stranka, Nova flamanska alijansa Barta de Vevera, koji veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju. Separatizam u Belgiji prilično je neobičan – ako se otcepi flamanski deo u kome se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva i privredne snage. Veliki problem bio bi status Brisela u kome su sedišta Evropske unije i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemačkoj. Ali Belgijanci su do sada uspevali da se drže zajedno.
Italija
Na spisku regiona koji teže otcepljenju nalazi se i "Padanija", ali i dodaje da secesija severa Italije ima potpuno ekonomske pobude jer se tamo nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi građani u tom delu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na uštrb marljivih severnjaka. Liga za sever svojevremeno se zalagala za nezavisnu "Padaniju", oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije, a danas se koplja lome oko zahteva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.
Južni Tirol je oblast koja je zvanično unutar granica Italije od kraja Prvog svetskog rata, a pre toga je bila deo Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku autonomiju, a stanovnici tog regiona raspolagali su i dobrim delom novca od poreza. Ali, ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je, posle Grčke, druga po zaduženosti u evrozoni i muče je velike privredne teškoće. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države pa je sve glasnija parola "Dalje od Rima".
Francuska
Korzika - francuske vlasti su dugo suzbijale autonomaške tendencije na tom ostrvu, uključujući i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC su godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države.
Nemačka
U pregledu evropskih regiona koji teže odvajanju DW navodi i Bavarsku, dodajući da iako veoma mali broj Bavarca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez, zvanični naziv ove nemačke pokrajine glasi "Slobodna država Bavarska".
Bavarska ima najveću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Doduše, ima i oštrijih stavova. Član stranke bavarske Hrišćansko-demokratske unije, novinar Vilfrid Šarnagel, u knjizi "Bavarska može i sama" 2012. se zalagao za izlazak iz SR Nemačke.
Izvor: DW/Blic
