Jedna trećina objekata u našoj državi izgrađena je bez građevinske dozvole. U Srbiji ima oko 2,4 miliona nelegalnih objekata. Za oko 1,5 miliona predati su zahtevi za legalizaciju, dok oko 900.000 objekata nije ušlo ni u jedan pravni proces (podaci dobijeni na osnovi satelitskog snimka i popisa).
Sama činjenica da je u Srbiji za 18 godina doneto pet zakona o legalizaciji, dovoljno govori kakva je situacija sa nelegalnom gradnjom i o pokušajima države da tome stane na put.
Narodna skupština je 20.11.2015. godine usvojila Zakon o ozakonjenju, koji predviđa da svi koji su do sad podneli zahtev za legalizaciju sa potpunom dokumentacijom, samo uz plaćanje takse mogu da ozakone objekat. Takođe, po ovom zakonu legalizacija je 571 put jeftinija, jer za legalizaciju recimo objekta do 100m2 potrebno vam je 5.000 dinara po kvadratnom metru stambene jedinice, dok je pre donošenja ovog zakona cifra koju ste trebali izdvojiti iznosila 2.858.000.
Ukupan broj taksi naplaćen od ozakonjenja objekata do sada iznosi 2,14 milijardi dinara.
TAKSE ZA LEGALIZACIJU
TAKSE ZA LEGALIZACIJU (PP I LOKALI)
Šta je to što Zakon o ozakonjenju čini drugačijim od svih predhodnih, osim novčanog iznosa koji je neuporedivo manji. Ovaj zakon u odnosu na sve predhodne ovaj problem-ozakonjenje definiše kao javni interes za Srbiju što jasno upućuje na to da postoji težnja da se pitanje nelegalne gradnje reši. Takođe, ovim zakonom je propisano da se popis nelegalno izgrađenih objekata sprovodi po službenoj dužnosti što ranije nije bio slučaj.
Da bi vlasnik mogao da ozakoni svoju nekretninu neophodno je da dostavi:
- dokaz o pravu svojine nad građevinskim zemljištem ili objektom (pravosnažno rešenje o nasleđivanju, ugovor o suinvestiranju, ugovor o kupovini objekta/zemljišta....)
- dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje
- kopiju plana
- list nepokretnosti
- geodetski snimak (izveštaj i elaborat)
Postoje objekti koji ne mogu biti legalizovani, a to su:
1. Objekti izgrađeni na klizištima
2. Objekti izgrađeni od materijala koji ne može garantovati sigurnost
3. Objekti sagrađeni u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra
4. Objekti izgrađeni u zoni zaštite kulturnih dobara
5. Objekti izgrađeni u
Što se tiče same kupovine objekata predatih na legalizaciju njihova osnovna i najveća razlika u odnosu na uknjižene nekretnine jeste ta što takve nekretnine ne mogu biti kupljene od strane kreditnih kupaca, odnosno, na njih se ne može uspostaviti hipoteka banke. Dakle, jedino keš kupci mogu pazariti takve nepokretnosti.
Iz tog razloga njihova tržišna vrednost je dosta niža u odnosu na uknjižene stanove, koji nemaju to ograničenje po pitanju kupaca.
Onog momenta kada se određena nepokretnost ozakoni ona na tržištu ima daleko veću cenu i takvi objekti su u svemu izjednačeni sa objektom, koji je građen sa izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.
ART KLJUČ NEKRETNINE
