Ova smela ideja da su ljudi uvek motivisani dolazi od Suzan Fauler, poznate trenerice, HR konsultantkinje i kouča. Naime, ona problem ne vidi u odsustvu ili niskom stepenu motivacije. Preispitivanje kvantiteta motivacije zamenjeno je brigom o kvalitetu motivacije, pa pitanje nije jesmo li motivisani i u kojoj meri, nego zašto smo motivisani. Greška rukovodilaca (kao i samih zaposlenih) nije tako u tome što „gase“ motivaciju, već što se njome bave na pogrešan način. Nametanje obaveza ili dodeljivanje naizgled trivijalnih zadataka najverovatnije neće doneti kvalitetne rezultate, dok obećavanje nagrada i podsticaja možda bude delotvorno, ali samo kratkoročno.
Šta onda uopšte možemo da uradimo?
Da bismo poboljšali kvalitet svoje motivacije na duže staze i proizveli ono što Suzan naziva optimalnom motivacijom, moramo da zadovoljimo svoje osnovne psihološke potrebe: autonomiju, tj. osećaj posedovanja kontrole nad svojim životom, povezanost, ostvarivanje odnosa sa drugim ljudima i pronalaženje smisla naših zadataka i ciljeva i kompetentnost, želju da stalno učimo i razvijamo se. Dakle, da bi naša motivacija bila optimalna, neophodno je da imamo sva tri elementa.
Na nama je kako ćemo to postići – da li preko redefinisanja samog cilja i zadatka, ili uz prepoznavanje i svesno preispitivanje sopstvenih principa i pružanje potrebnih informacija za bolje razumevanje cilja i/ili preuzimanjem odgovornosti za samostalno izvršenje zadatka.
Koji od navedenih elemenata nedostaje kako biste bili optimalno motivisani?
Anja Vujović, H.art development center
