Ove godine Trag fondacija 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jete da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.
Koji su uslovi da bi neko aplicirao za Glavnu nagradu za doprinos na nacionalnom nivou?
VIRTUS Glavna nagrada za doprinos na nacionalnom nivou se dodeljuje kompaniji koja pomaže aktivnosti i projekte od opšteg društvenog značaja na strateški i sistematičan način. Ova kategorija je otvorena za kompanije koje imaju više od 250 zaposlenih, koje imaju strategiju društveno-odgovornog poslovanja i jasno utvrđene oblasti koje podržavaju. Finansijska vrednost donacije je od velikog značaja, ali je podjednako važno da li su oblasti koje je kompanija podržala relevantne za zajednicu i koliko su korisnika obuhvatile. Takođe, važno je da li je kompanija ovakve inicijative podržala više puta, da li ih je podržala samo finansijski ili je bilo uključeno i volontiranje, doniranje robe i kakvi su rezultati postignuti, odnosno koji je njihov dugoročni efekat.
Da li je u Srbiji više zastupljena korporativna ili individualna filantropija?
Ukoliko se posmatraju dva ključna faktora: procenat broja akcija i darovana suma, u Srbiji je više zastupljena individualna filantropija. U ukupnom broju akcija u 2019. godini građani su (kroz kampanje i masovna davanja) učestvovali sa 42,4%, dok je učešće poslovnog sektora bilo 28,8%. Kad je u pitanju darovana suma, građani su imali učešće od 43,3% u ukupnom iznosu, a sledi poslovni sektor sa 37,8%. Ono što je sasvim izvesno jeste da najveći odjek imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju i građani i kompanije, tako da će Trag fondacija takve inicijative nastaviti da promoviše i podržava i u budućnosti.
Koji je glavni motiv poslovnog sektora da pokrene ili da se priključi filantropskim inicijativama?
Glavni motiv kompanija za davanja za opšte dobro jeste unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj posluju, izgradnja imidža odgovorne kompanije, kao i stvaranje timskog duha unutar same kompanije, koji se učestvovanjem u filantropskim aktivnostima razvija. U velikim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmišljavanjem filantropskih aktivnosti i one imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno odgovornog poslovanja, kao i godišnje budžete usmerene na finansiranje filantropskih aktivnosti. S druge strane, u manjim preduzećima, inicijativa za filantropskim aktivnostima uglavnom potiče od samog vlasnika ili generalnog menadžera koji zajedno sa zaposlenima redovno organizuju različite vidove filantropskih aktivnosti. Određeni broj kompanija svojim angažmanom želi da pošalje poruku drugim kompanijama i motiviše ih da se i one uključe u filantropske aktivnosti. Istraživanje koje je za Trag fondaciju u 2020. godini sproveo IPSOS pokazuje da najveći broj kompanija planira da nastavi sa filantropskim aktivnostima, što ohrabruje.
Koja su najbolja sistemska rešenja, koja mogu da podstaknu veća izdvajanja kompanija za filantropske inicijative?
Uloga države u podsticanju filantropije treba da bude vidljiva kroz unapređenje uslova za realizaciju dobrotvornih akcija, a na prvom mestu zakonodavnog okvira za filantropska davanja. Stoga je neophodno da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa, kako bi se filantropija sprovodila komplementarno sa drugim aktivnostima, a ne samo kroz sporadične akcije. Zato je važno unapređivanje regulatornog okvira (uključujući i poresku politiku), ali i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi. Krajem prošle godine, mi smo u okviru Koalicije za dobročinstvo podneli predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana, a naplata PDV-a na donacije hrane otežava pružanje pomoći ovim ljudima. Ukoliko bi se ukinuo PDV-a na donacije hrane one bi se povećale za blizu 160 miliona dinara i ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. Na ovaj način bi se obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Ovaj predlog podržava 88% stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra 2020. godine. Takođe, radimo na modelu kojim će biti moguć povraćaj PDV-a na donacije. Reč je o kombinaciji danskog i irskog modela kompenzacionog fonda, po kojem bi država u budžetu izdvojila određeni deo novca, koji bi služio za povraćaj PDV-a na kraju godine. Kako bi dobile povraćaj poreza, korporativne fondacije, kao i druge fondacije i udruženja, moraće dokumentovano da prikažu šta su uradile, a povraćaj će kontrolisati i odobravati odgovarajući "Komitet za fond" u Ministarstvu finansija.
Prema kojim korisnicima su najčešće usmerene filantropske aktivnosti kompanija?
Kompanije filantropske aktivnosti uglavnom sprovode kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i ciljne grupe za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starima, ugroženim grupama, a dosta pažnje se poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se takođe donira sve - od finansijskih sredstava do volonterskog vremena zaposlenih. Pored redovnih aktivnosti, predstavnici gotovo svih kompanija navode da su spremni da pruže pomoć i u slučajevima vanrednih situacija, poput epidemije virusa COVID-19. Utisak je da je upravo epidemološka kriza podstakla veća davanja, posebno velikih i uspešnih kompanija. Za ovakve ad-hoc akcije neke kompanije odvajaju sredstva iz unapred određenog budžeta, dok druge u skladu sa prirodom samog problema, reaguju po potrebi.
Kako biste ocenili filantropske aktivnosti u Srbiji u odnosu na zemlje u regionu?
Po podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, Srbija se po doniranju (donirani iznos po glavi stanovnika) nalazi na drugom mestu u regionu, odmah iza Crne Gore. Takođe, u poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima relativno razvijeniju filantropsku infrastrukturu, što znači da je u davanje uključen širok dijapazon različitih aktera. Pre svega, uključene su vrlo aktivne neprofitne organizacije (kako udruženja, tako i fondacije) koje artikulišu potrebe zajednice, velike kompanije, mala i srednja preduzeća, građani, mediji i institucije.
Catalyst Balkans je prikupio podatke da su tokom krize izazvane virusom COVID-19, od marta 2020. do 31. januaraa 2021. godine, pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Kada se, sredinom maja meseca pravio regionalni presek donacija vezanih za korona virus, Srbija se dosta visoko kotirala u odnosu na druge zemlje u regionu. Najveći deo sredstava je donirao poslovni sektor, a ona su uglavnom utrošena u nabavku medicinske opreme i potrošnog materijala neophodnog za funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Ukupni podaci o davanjima u 2020. godini se još uvek čekaju ali ne sumnjamo da će sledeći izveštaj, koji očekujemo na proleće 2021. godine, pokazati da su davanja dodatno porasla i premašila 34,5 miliona evra doniranih tokom 2019. godine.
Prijave za ovogodišnju VIRTUS nagradu za filantropiju se mogu dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
Foto: Aleksandar Crnogorac/Trag fondacija
