1. Koliko je razvoj filantropije u prethodnim godinama doprineo razvoju društva?
Najveći značaj filantropije vidi se u pomoći ugroženim pojedincima i grupama, dok predstavnici privatnog sektora, kroz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja, pokušavaju da naprave određene pomake i u domenu ekologije i zdravstva. U tom smislu, filantropija se vidi kao ključna za pomoć na individualnom nivou, jer se pojedincima na koje su ove aktivnosti usmerene može promeniti život na bolje, što svakako nije zanemarljivo. Posmatrajući širu sliku, filantropija se, ipak, dominantno percipira kao određena vrsta korektiva i davanja doprinosa sistemskim praksama, ili dopuna i “prva pomoć” u situacijama velikih kriza ili situacijama kada sistemski odgovor nije adekvatan.
2. Svake godine, pored glavnih, dodeli se i nekoliko specijalnih VIRTUS nagrada. Ove godine priznanje je, između ostalih, dodeljeno za doprinos rodnoj ravnopravnosti. Koji je bio konkretan razlog?
Kompaniji IKEA Srbija je ove godine pripala Nagrada za doprinos rodnoj ravnopravnosti. Ova kompanija je tokom 2020. godine sprovela kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom“, kao odgovor na eskalaciju ovog društvenog problema usled pandemije virusa COVID-19. Kako bi doprinela rešavanju ovog problema u lokalnoj zajednici, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, kompanija IKEA je uputila novčanu donaciju za više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca i pojedinki širom Srbije, koje pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva, uključujući žrtve porodičnog nasilja. Dodatno, povodom 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u robnoj kući IKEA istaknuti su brojevi SOS telefona namenjeni žrtvama nasilja. U želji da stvori prilike za bolji položaj žena u društvu i njihovu veću ekonomsku nezavisnost, a u partnerstvu sa kompanijom Mastercard i Fondacijom Ana i Vlade Divac, kompanija IKEA realizuje projekat podrške ženama preduzetnicama pod nazivom „Ja sam ODVAŽNA!". Žiri je smatrao da sve te aktivnosti zaslužuju da budu podržane odavanjem priznanja u vidu VIRTUS nagrade.
3. Za indivudualni doprinos smanjenju siromaštva nagrada je pripala jednoj humanoj ženi. Da li su takvi primeri najbolja inspiracija za druge ljude da podrže takve inicijative ili pokrenu slične?
Humana ideja Mirjane Mutuc, knjigovođe iz Novog Sada, koja sa svoje dve kćerke od 2018. godine priprema i donira obroke kuvane hrane za porodice koje ih ne mogu priuštiti, impresionirala je žiri. Naime, Mirjana i njene kćerke mesečno obezbeđuju obrocima oko 200 porodica, namirnice kupuju od donacija i vlastitih sredstava, a obezbedile su i uslovne obroke u nekoliko restorana i kioska brze hrane u Novom Sadu i okolini. Kada su potrebe počele da prevazilaze njihove mogućnosti, otvorile su Fejsbuk grupu "Obrok za porodicu" i priča se raširila širom Srbije. Grupa sada broji preko 10.000 aktivnih članova, a hrana za porodice se, osim u Novom Sadu, priprema porodicama u više od 20 mesta širom zemlje. Majka i dve kćerke uz obezbeđivanje kuvanih obroka za porodice, snabdevaju porodice osnovnim životnim namirnicama, odećom i drugim svakodnevnim potrepštinama.
4. Da li planirate da uvedete nove kategorije?
Veoma pažljivo pratimo sve filantropske aktivnosti u Srbiji. Raduje nas što se sve više pojedinaca i kompanija uključuje u dobrotvorne akcije. Zaista je važno da se one podrže i stoga ukoliko zaključimo da se na taj način mogu promovisati filantropija i njen razvoj u Srbiji, spremni smo da razmotrimo i uvođenje novih kategorija. Pored specijalnih nagrada, koje dodeljujemo u raznim kategorijama, ističemo i druge primere, pogotovo one koji su po glasovima žirija ušli u finale i koji se često za dlaku nisu našli na spisku dobitnika iako, po svim parametrima, svakako zaslužuju da budu prepoznati i istaknuti u javnosti.
5. Šta je najviše doprinelo razvoju filantropije u Srbiji? Na koj način se mogu postići dugoročniji rezultati?
Često se može čuti da je filantropija u Srbiji uglavnom svedena na aktivnosti humanitarnog karaktera, pre svega, usmerene na pomoć pojedincima. Međutim, vanredne situacije, poput pandemije COVID-19, ukazuju na ogroman potencijal i veliki stepen solidarnosti među ljudima. To je bilo evidentno tokom cele 2020. godine, kada se veliki broj kompanija, malih i srednjih preduzeća, kao i pojedinaca i pojedinki uključio u različlite filantropske aktivnosti. Inače, na razvoj filatropije u Srbiji uticalo je više faktora: dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su donele primere dobre prakse u vidu društveno odgovornog poslovanja, a taj model su prihvatile i domaće kompanije. Zatim, osnivanje većeg broja fondacija, koje su pokrenule veliki broj filantropskih inicijativa, kao i njihova saradnja na određenim projektima. Takođe, značajnu ulogu odigrali su i mediji, koji su izveštavanjem povećali transparentnost filantropskih akcija i informisali o brojnim relevantnim aspektima filantropskih aktivnosti. Dugoročnije efekte filantropskih inicijativa moguće je postići kroz strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih aktera. Takođe, za dalji razvoj filantropije neophodan je sistematski pristup, koji podrazumeva uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje i razvoj kulture davanja.
Autor fotografije je: Nemanja Knežević/Trag fondacija
