VIRTUS nagrada za filantropiju ove godine je dodeljena petnaesti put. Šta je obeležilo ovu jubilarnu dodelu nagrada?
Smatrali smo da je jubilej dobar povod da kategorije nagrade budu malo osvežene. Tako se od ove godine dodeljuje VIRTUS nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora, nagrada za individualnu filantropiju i nagrada za mlade filantrope.
Posebnu podršku smo želeli da damo mladim dobročiniteljima, te se od ove godine, umesto specijalnog priznanja, dodeljuje posebna kategorija VIRTUS nagrade za njihov doprinos. Cilj je da se podstakne razvoj filantropije u populaciji mlađoj od 30 godina, jer dosadašnje iskustvo pokazuje da su mladi ljudi spremni da iniciraju humanitarne akcije, da su veoma inovativni, kao i da koriste mnogobrojne mogućnosti koje donose nove tehnologije. Uvođenje posebne kategorije nagrade namenjene novim generacijama doprineće promovisanju humanih vrednosti i pomoći da one postanu sastavni deo života i razvoja dece i omladine u našoj zemlji. Naravno, žiri je i dalje imao mogućnost da dodeli i specijalna priznanja za doprinose koji su se posebno istakli.
Poslednjih godina beleži se veliki broj filantropskih aktivnosti kompanija te se može zaključiti da je za poslovni sektor u Srbiji društveno odgovorno poslovanje postalo veoma važno. Ko je ovogodišnji dobitnik VIRTUS nagrade za korporativnu filantropiju?
Sve veći broj kompanija se uključuje u filantropske aktivnosti i ima definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno odgovornog poslovanja, i to predstavlja pozitivan pomak kada govorimo o razvoju filantropije u Srbiji. Ove godine Nagrada za korporatvnu filantropiju dodeljena je kompaniji Schneider Electric za razvoj i implementaciju programa podrške zdravlju, obrazovanju i zaštiti dece. Kompanija Schneider Electric je tokom 2021. godine pomogla renoviranje prijemnog odeljenja novosadskog porodilišta Betanija i donirala kompjutersku opremu neophodnu za praćenje i zbrinjavanje pacijentkinja. Tehnički je opremila Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine donirajući medicinsku i računarsku opremu. Svoja davanja u oblasti obrazovanja kompanija je upotpunila doniranjem celokupne digitalne biblioteke OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Novom Sadu, kao i poklanjanjem računara, didaktičkih sredstava i sprava za rekreaciju predškolskim ustanovama, školama i fakultetima. Dodatno, kompanija je stipendirala 700 studenata tehničkih faktulteta u Novom Sadu i Beogradu i uložila u Centar za talente, koji je tokom 2021. sproveo više od 500 sati obuke za preko 1.000 polaznika. Posebnu pažnju kompanija je tokom protekle godine posvetila i mentalnom zdravlju učenika i mladih, realizujući 30 časova brige o mentalnom zdravlju u saradnji sa udruženjem Psihomozaik, kao i implementacijom programa podrške pedagoga, psihologa i terapeuta integraciji dece sa teškoćama u razvoju.
Šta je opredeljujuće da se kompanija nagradi za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora?
Ono što je sasvim izvesno jeste da najveći odjek imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju građani i kompanije, a Trag fondacija takve inicijative uvek bezrezervno podržava. Smatramo da se na taj način daje najbolji doprinos zajednici, posebno kada filantropske akcije vode ka trajnijim rezultatima i obuhvataju veliki broj korisnika. Ovogodišnji dobitnik nagrade za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora je upravo primer takve prakse. Naime, Predstavništvo Mastercard Europe SA Beograd je 2019. godine iniciralo dugoročnu saradnju sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka - NURDOR, koja je krunisana donacijom vrednosti od 250.000 evra za novu, do sada najveću NURDOR roditeljsku kuću. Na taj način je Mastercard doprineo realizaciji trajnog rešenja za obezbeđivanje potrebnih kapaciteta za smeštaj roditelja i dece tokom tretmana u Beogradu, najvećem centru za dijagnostiku i lečenje u Srbiji. U 2021. godini najveći uspeh ove saradnje za Mastercard predstavlja lansiranje Superhero onlajn platforme za donacije, kao i Superhero modnog brenda. Zahvaljujući kampanji Biti nečiji superheroj je u roku od 45 dana prikupljeno 3.000.000 dinara samo putem ove platforme, a sveukupni iznos donacija za NURDOR je porastao za 21,54% u odnosu na isti period 2020. godine.
Zanimljivo je da već nekoliko godina dodeljujete Specijalnu nagradu za najinovativniji projekat? Šta Vas je motivisalo da uvedete tu kategoriju?
Prvobitno se kategorija specijalne nagrade za najinovativniji projekat sama istakla, mi smo je samo pravovremeno prepoznali i želeli da podstaknemo kompanije na kreativnost i uvođenje inovacija u filantropske aktivnosti, kao i da posebno promovišemo i podržimo takve inicijative. Ove godine je nagrađena kompanija Hemofarm a.d. Vršac za kampanju Nesalomivi, pokrenutu tokom 2021. godine sa ciljem borbe protiv depresije i stigme koja prati osobe narušenog mentalnog zdravlja. Kako bi sprečila da pandemija koronavirusa bude praćena epidemijom psihičkih poremećaja, Hemofarm fondacija je, u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pokrenula kampanju koja je kasnije prerasla u pokret za poboljšanje mentalnog zdravlja celokupnog stanovništva. Zahvaljujući kampanji, blizu 9.000 ljudi dobilo je pomoć i podršku putem besplatne i anonimne SOS telefonske linije, elektronske pošte i kanala društvenih mreža kampanje. Dodatno, kampanja je naišla na podršku 657 donosilaca odluka i 107 pojedinca i pronašla put do preko 9 miliona ljudi putem televizije, društvenih mreža i reklama.
Kako država može da doprinese razvoju filantropije u Srbiji, pogotovo kad je reč o poslovnom sektoru?
Od države se očekuje, pre svega, unapređenje normativnog okvira i aktiviranje mehanizama koji bi pospešili davanja za opšte dobro. Neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa kako bi se filantropija praktikovala ne samo kroz sporadične akcije, već, prvenstveno, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, sa ciljem dugoročne održivosti. Ništa manje nije važan rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnijoj primeni aktuelnih propisa. Evropske zemlje su primeri dobre državne regulatorne prakse kada su u pitanju davanja za opšte dobro, te bi se takvi modeli mogli preuzeti ili poslužiti kao model za razvoj podsticajnog okruženja za dobročinstvo u našoj zemlji. Čim se formira nova Vlada, sa partnerima iz Koalicije za dobročinstvo, nastavićemo da zastupamo za ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja. U Srbiji se dnevno baca preko 2 miliona kilograma hrane koja se može preusmeriti na građane koji žive na granici apsolutnog siromaštva i one koji su u riziku od istog, a to je trenutno više od 30% populacije naše zemlje. Ovakva odluka bi značajno doprinela da ova hrana ne završi u kontejneru već da pronađe svoj put do onih kojima je stvarno potrebna, čime bi se izvršio i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Prema istraživanjima koje je Trag fondacija sprovela, ovu odluku podržava 88% građana Srbije i naš je cilj da ovu odluku podrže i nadležne institucije kako bi time omogućile proizvođačima hrane i trgovcima da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama bez dodatnih nameta.
Autor fotografije: Nemanja Miščević/Trag fondacija.
