VIRTUS nagrada se dodeljuje po 13. put. Koliko se situacija u Srbiji promenila u tom periodu kada je u pitanju filantropija?
U vreme pokretanja nagrade, korporativna filantropija je uglavnom bila zastupljena među velikim, stranim kompanijama prisutnim u Srbiji. Danas filantropske inicijative pokreću i domaće kompanije, kao i mala i srednja preduzeća, za koja verujem da su trenutno među najvećim darodavcima u Srbiji. Ohrabruje i sve veći broj partnerstava između poslovnog i neprofitnog sektora, jer je ovakav pristup pokazao najbolje i najdugoročnije rezultate u zajednicama. Istraživanje javnog mnjenja, koje je Trag fondacija sprovela krajem 2018. godine pokazuje i veliki napredak u individualnoj filantropiji, jer je preko 64% građana istaklo da je spremno da donira u budućnosti i da mnogo više veruje u značaj svojih donacija, ako se one udruže sa donacijama ostalih građana.
Kao i prethodnih godina i ove godine Trag fondacija, kroz konkurs za VIRTUS nagradu za filantropiju, traga za svim pojedincima, kompanijama i malim i srednjim preduzećima koji su tokom 2019. godine činili dobra dela, podržavali neprofitne organizacije i inicijative i tako razvijali zajednice u kojima žive i posluju. Kroz ovu nagradu, Trag fondacija želi da stimuliše dobročinstvo, ispriča što više pozitivnih priča koje nas okružuju i tako ohrabri što veći broj građana i poslovnih subjekata da ovakve inicijative pokreću i podržavaju u budućnosti. Svi koji žele da se prijave mogu to učiniti na internet stranici VIRTUS nagrade, a rok za prijave je 20. februar ove godine.
Kolika je ukupna procenjena vrednost donacija u 2018. godini? Ko su najveći darodavci u Srbiji? Koja je namena tih davanja - kojim oblastima, kojim ciljnim grupama?
Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci. Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti.
Da li su mala i srednja preduzeća kod nas u mogućnosti da prave strategije za društveno odgovorno poslovanje i planiraju budžete u te svrhe?
Trag fondacija je u kontaktu sa velikim brojem malih i srednjih preduzeća koji opredeljuju značajna sredstva za razvoj svojih zajednica. Iako njihov doprinos često ostaje nevidljiv široj javnosti, verujem da je ovaj sektor među najvećim darodavcima u Srbiji. Većina njih novac ili robu još uvek donira po upitu ili na inicijativu menadžmenta i zaposlenih, ali postoji svest da im je za ozbiljniji angažman u ovoj oblasti neophodna strategija kako bi bili sigurni da su svojim donacijama stvarno doprineli rešavanju pitanja od važnosti za mesta u kojima posluju. Oni sa kojima smo u kontaktu ističu da im je važno da budu prepoznati kao „dobar komšija“, da njihovi sugrađani, zaposleni i klijenti znaju da se radi o nekome ko odgovorno posluje i uživa dobru reputaciju. Važno im je i da budu u kontaktu sa onima koje su pomogli, a o rezultatima donacija brinu još dugo nakon što su sredstva koja su namenili u tu svrhu potrošena.
Foto: Aleksandar Crnogorac
Šta su najznačajniji uspesi rada Saveta za filantropiju?
Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija sa 11.741. dinara na 30.000 dinara. Ovo je direktna posledica analize koju je izradila Trag fondacija, koja je pokazala da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajan napredak.
Još jedan rezultat predstavlja i donošenje “Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore” koje je Poreska uprava donela krajem oktobra. Ovo uputstvo definiše primenu člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji se odnosi na poreske olakšice za poslovne subjekte koji su donirali u opštekorisne svrhe, a koje će biti jednoobrazno primenjeno u svim lokalnim poreskim upravama. Obe ove odluke su donesene na inicijativu Koalicije za dobročinsto koju, pored Trag fondacije, čine još i Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.
Na koji način ste u sklopu ovog projekta sarađivali sa Ministarstvom finansija, odnosno Poreskom upravom i kako biste opisali tu saradnju?
Saradnja sa Poreskom upravom je bila veoma uspešna i rezultirala je objavom „Uputstva za ostvarenje poreskih olakšica za donatore“ na sajtu Poreske uprave, koje tumači zakonom propisan mehanizam za ostvarenje poreskih olakšica pravnih lica propisanih članom 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Uputstvo definiše uslove za priznavanje rashoda do 5% od ukupnog prihoda po osnovu izdatka za opšte korisne namene, humanitarnu pomoć, otklanjanje posledica vanrednih situacija kao i ulaganja u oblasti kulture. Sadrži pregled i primere izdataka koji se priznaju kao rashod u poreskom bilansu, kao i onih koji se ne priznaju kao rashod. Navedeno uputstvo je prevashodno korisno kompanijama, jer je otklanja sve nedoumice kada je reč o priznavanju rashoda za davanja za opšte dobro.
Koliko će to uticati da se male, ali i velike kompanije, više opredeljuju za ulaganje u humanitarne projekte?
Nepoznavanje i nerazumevanje postojećih zakonskih odredbi, koje propisuju korišćenje poreskih olakšica, umnogome je ograničavalo korišćenje ovih mehanizama od strane poslovnog sektora. Ovo je nedavno rešeno objavljivanjem uputstva od strane Poreske uprave koje će omogućiti preduzećima i kompanijama da steknu detaljan uvid u to na koji način mogu da ostvare ova prava. Iako znamo da im poreske olakšice ne predstavljaju jedini motiv za davanja, verujemo da će bolje poznavanje načina njihove primene, stimulisati kompanije da izdvajaju veće iznose ili da češće daju u opšte korisne svrhe.
Koje bi još korake trebalo preduzeti u oblasti zakonodavstva da bi se unapredili uslovi za dalji razvoj filantropije u Srbiji?
Filantropska Agenda je dokument koji daje detaljan prikaz preporuka u oblasti zakonodavstva koje bi trebalo izmeniti kako bi se stvorili povoljniji uslovi za razvoj filantropije. Preporuke se tiču izmena Zakona koji uređuju direktno oporezivanje pravnih i fizičkih lica, a to su Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezima na imovinu. U Filantropskoj Agendi se daju i preporuke koje se tiču poreza na dodatu vrednost (PDV) na davanja u opštekorisne svrhe i analiziraju relevantne odredbe Zakona o porezu na dodatu vrednost. Dodatno, kako bi se unapredila davanja neophodno je uraditi izmene Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju i usvojiti novi Zakon o volontiranju.
Kad je reč o individualnim donatorima, koje biste akcije izdvojili kao primer?
Građani kao inspirativne primere često navode Stolara Mileta, Hida Muratovića iz Novog Pazara ili dobročinitelja Milomira Glavčića iz Kanade, koji već 7 decenija neumorno pomaže svoj rodni kraj i do sada je donirao preko 7 miliona dolara. Samo u prošloj godini poklonio je medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečjeg vrtića. Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije, koji organizuje humanitarnu pomoć za najsiromašnije i najugroženije sugrađane, kao i mladi filantrop Stefan Nikolić, koji je, kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu, prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR.
Njihove motivacije su različite, ali se uglavnom svode na želju da pomognu drugima, učine nekog srećnim i da nešto promene na bolje. Trag fondaciju su na uvođenje ove kategorije inspirisali sami građani, svojim doprinosom sanaciji štete nastale nakon poplava, kao i brojnim drugim akcijama koje su pokrenuli ili podržali. Želeli smo da saznamo priče tih tihih heroja koji žive oko nas, a saznali smo da ih ima mnogo više nego što smo mogli da pretpostavimo. To nas ohrabruje i motiviše da VIRTUS nagradu svake godine razvijamo sve više, a već par godina nagrađujemo i mlade filantrope, želeći da posebno istaknemo solidarnost, empatiju i doprinos populacije do 30 godina starosti.
