Konkurs je otvoren od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine. Cilj VIRTUS nagrade je da istakne one kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i na taj način doprinosili razvoju zajednica.
Ove godine obeležavate značajan jubilej – 15. put dodeljuje se VIRTUS nagrada za filantropiju. U prethodnom periodu veliki broj kompanija dobio je nagradu za svoje filantropske doprinose. Da li je bio presudan iznos finansijskih sredstava ili neki drugi kriterijum?
Nagrada za korporativnu filantropiju dodeljuje se kompaniji koja pomaže aktivnosti i projekte od opštedruštvenog značaja na strateški i promišljen način. Za ovu nagradu mogu da konkurišu kompanije koje imaju više od 500 zaposlenih, razvijenu strategiju društveno odgovornog poslovanja i jasno utvrđene oblasti koje podržavaju. Finansijska vrednost donacije jeste od velikog značaja, ali je podjednako važno da li su oblasti koje je kompanija podržala relevantne za zajednicu, koliko su korisnika obuhvatile, da li je kompanija ovakve inicijative podržala više puta, da li ih je podržala samo doniranjem novca ili/i kroz volontiranje i doniranje robe, i kakvi su rezultati postignuti, odnosno koji je njihov dugoročni efekat.
Koje su to oblasti u kojima poslovni sektor može najviše da doprinese razvoju zajednica u kojima posluje?
Koncept korporativne filantropije podrazumeva da kompanije, dajući podršku društvu, bilo u novcu, proizvodima ili uslugama, pokazuju da razumeju potrebe zajednice u kojoj posluju. Kompanije uglavnom sprovode filantropske aktivnosti kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i ciljne grupe za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starima, ugroženim grupama, a više se pažnje poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se takođe doniraju finansijska sredstva, ali i volonterski angažman zaposlenih.
Poslovni sektor je i u 2020. godini oko 45% svojih filantropskih akcija usmerio ka institucijama, bez velikih odstupanja, kako u odnosu na pandemiju COVID-19, tako i u odnosu na prethodne godine. U 2021. godini se pažnja korporativnog sektora usmerila na partnerstva sa civilnim sektorom i na teme koje su zbog pandemije bile donekle zanemarene, te tako beležimo porast davanja za obrazovanje, porast podrške organizacijama koje se bave decom i građanima sa zdravstvenim problemima, ali i ulaganje u teme koje do sada nisu u značajnoj meri bile na radaru korporativnog sektora, kao što su borba protiv nasilja nad ženama, briga o mentalnom zdravlju građana i podrška LGBT+ populaciji.
U Srbiji postoji veliki broj malih preduzeća, posebno u manjim sredinama, koja žele da se uključe u humanitarne akcije, ali nisu u mogućnosti da izdvoje velika finansijska sredstva. Da li veći doprinos mogu dati ako se međusobno udruže ili kroz povezivanje sa filantropskim organizacijama?
Tokom prethodnih godina saradnja između profitnog i civilnog sektora bila je u stalnom porastu. Ovo je najbolje sagledati kroz partnerstva i programe koji se zajednički osmišljavaju i sprovode. Prednost saradnje sa neprofitnim organizacijama ogleda se u ekspertizi koju te organizacije nude, a koja malim i srednjim preduzećima može biti značajna za efektnije ulaganje u zajednicu. Ta saradnja se ostvaruje u zavisnosti od namene filantropskih aktivnosti, te tako i povezivanje sa neprofitnim organizacijama zavisi od oblasti u kojima one deluju ili ciljnih grupa koje podržavaju. Posebno ohrabruje činjenica da je sve više lokalnih fondacija i organizacija, koje mogu da budu značajna podrška poslovnoj zajednici da svoja sredstva usmere na pitanja koje sami stanovnici lokalnih zajednica identifikuju kao prioritetna i da obezbede da su sredstva utrošena na transparentan i svrsishodan način.
U svetu je veoma rasprostranjena praksa da velike kompanije osnivaju sopstvene fondacije. Koliko su takve fondacije prisutne u Srbiji i da li sarađujete sa njima na nekim projektima?
Korporativne fondacije su organizacije čiji su osnivači kompanije, a mogu da se finansiraju iz fonda kompanije, ali i drugih izvora, pre svega lokalnih, privlačeći darodavce kao što su građani, istaknuti pojedinci u zajednici, druge kompanije i slično. Osnivanje korporativne fondacije kompaniji pruža mogućnost strateškog, inovativnijeg i dugoročnijeg pristupa korporativnim davanjima i snažnijoj povezanosti sa zajednicom u kojoj kompanija posluje. Postojanje korporativnih fondacija se pokazalo kao dobar mehanizam za sistematičnije i efektivnije osmišljavanje kompanijskih programa u oblasti filantropije, bolje praćenje rezultata davanja, ali i dinamičniju saradnju sa drugim sektorima, posebno neprofitnim organizacijama koje deluju na lokalnom i nacionalnom nivou. Korporativne fondacije su u boljoj poziciji da, na efektivan način, osete puls zajednice i da filantropsku strategiju kompanije usmere na teme koje možda ne bi, na prvi pogled, bile identifikovane kao prioritet korporativnog davanja.
Na koji način može da se dodatno podstakne korporativna filantropija u Srbiji?
Kad je reč o korporativnoj filantropiji, njen dalji razvoj u određenoj meri zavisi i od zakonske regulative. Koalicija za dobročinstvo, čija je članica i Trag fondacija, pokrenula je više inicijativa za promenu zakona u toj oblasti - od uvođenja poreskih olakšica za filantropska davanja, preko ukidanja PDV-a na doniranje hrane, ali i drugih stimulativnih mehanizama za razvoj filantropije u Srbiji. Posebno se ističe prošlogodišnja kampanja pod nazivom “Spasimo hranu, spasimo humanost”, koja je za cilj imala informisanje javnosti o načinima na koje doniranje hrane pred istekom roka trajanja može biti jedan od odgovora na smanjenje siromaštva u našoj zemlji. Dodatno, kampanja je promovisala inicijativu za ukidanje PDV-a na donacije hrane, koja bi predstavljala neznatno umanjenje budžetskih priliva, ali istovremeno značajan podsticaj korporativnim darodavcima da uvećaju svoje donacije - za svaki dinar kojeg bi se država odrekla, zajednici bi se vratilo devet dinara podrške. Koliko je građanima i kompanijama ova tema važna, govori i činjenica da se u istraživanju javnog mnjenja iz 2020. godine 88% građana izjasnilo da podržava ovaj predlog, ali i činjenica da je tokom kampanje “Spasimo hranu, spasimo humanost” prikupljeno 70 tona hrane zahvaljujući zajedničkim naporima kompanija i građana, koja je potom donirana stotinama porodica širom Srbije. Ovo je samo jedan od primera na koji Koalicija doprinosi razvoju kulture davanja i pozitivne zakonske prakse u našoj zemlji, ali ne treba zanemariti ni njen rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktniju primenu propisa. Evropske zemlje su primeri dobre državne prakse kada je u pitanju filantropija, posebno u kontekstu poreskih olakšica i stimulativnih mera, te bi se takvi modeli mogli prekopirati ili preuzeti.
Vreme pandemije donelo je brojne izazove, ali i podsticaj za jačanje solidarnosti među ljudima. Da li u narednom periodu možemo očekivati i nove načine organizovanja filantropskih aktivnosti?
Nova realnost je inicirala i nove mogućnosti za razvoj filantropije. Darodavci su sve inovativniji u planiranju svojih akcija podrške i sve se više koriste nove tehnologije, koje nude nova rešenja za realizaciju različitih humanitarnih aktivnosti. Na nove izazove, odgovor nalazimo u novim vidovima saradnje i kanalima komunikacije, kao i digitalizaciji filantropije. U svetu je to već uveliko trend. Primera radi, UNICEF je na aukciju stavio NFT-jeve (vrstu digitalne imovine), zahvaljujući čijoj prodaji prikuplja sredstva za svoju misiju, što je svakako značajan iskorak u načinima filantropskog delovanja. Koristeći tehnološke inovacije, UNICEF je nedavno i u Srbiji organizovao prvu ovakvu aukciju, zapravo prvu i u regionu, namenjenu pomoći deci sa smetnjama u razvoju. Ova aukcija obezbediće nabavku asistivne tehnologije koja će deci s razvojnim smetnjama pomoći u unapređenju vlastitih sposobnosti i veština, ali im obezbediti i efikasnije druženje, komunikaciju i igru. Ovo predstavlja samo jedan od primera upotrebe novih tehnologija za realizaciju humanitarnih aktivnosti, koji je u potpunosti prilagođen mladim ljudima, a koji će u budućnosti biti nosioci filantropskih inicijativa.
Foto: Aleksandar Crnogorac
