Intervju

Marina Nikčević, vlasnica i direktorka preduzeća „Maja promet“: Za uspešno poslovanje važno je prilagođavanje zahtevima tržišta

„Stalno sam posvećena osmišljavanju i realizaciji projekata koji će unaprediti naš poslovni model i proizvode. Naš glavni cilj je da do kraja 2025. godine plasiramo na tržište Srbije prvi zeleni med i radimo na realizaciji tog plana. Tržište se konstantno menja i smatram da preduzeća i rukovodioci koji uspevaju da prilagode sisteme i proizvode tržišnoj dinamici opstaju“, izjavila je u intervjuu za naš portal Marina Nikčević, vlasnica i direktorka preduzeća „Maja promet“, Šimanovci i dobitnica nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“ u kategoriji Izvozno orijentisana firma.

Više od tri decenije prisutni ste na tržištu. Šta je tajna vašeg uspeha?

Mislim da u današnje vreme nema više tajni kada je upravljanje preduzećima u pitanju. Ne postoji recept za postupanje u svim situacijama, jer preduzeće je kao živi organizam koji ima svoju dinamiku i jako je važno pratiti cikluse razvoja preduzeća, a isto tako i trendove tržišta. Mogu da kažem da ono preduzeće koje sam vodila 2010. godine i ovo koje vodim danas imaju samo isti naziv, sve ostalo se promenilo, a i ja sam se promenila. Dakle, ako bi smo morali da definišemo osnovno „pravilo“ uspešnog upravljanja mislim da je to sposobnost brze adaptacije zahtevima tržišta. Naime, tržište se konstantno menja, menjaju se zakoni, pravilnici, zahtevi i potrebe potrošača, menja se način i mesto plasmana proizvoda. Ona preduzeća i rukovodioci koji uspevaju da prilagode sisteme i proizvode tržišnoj dinamici opstaju. Ovi drugi, na žalost, gube tržišnu bitku.

Sarađujete sa oko 2.000 pčelara u Srbiji. Po kojim kriterijumima birate dobavljače?

Od 2008. godine „Maja med“ radi u skladu sa zahtevima standarda za upravljanje, najpre je to bio ISO 9001, a danas IFS standard. U okviru ovih standarda postoji jasno utvrđena procedura za izbor i ocenu dobavljača i ona podrazumva praćenje, ocenjivanje i upravljanje dobavljačima. Svi pčelari koji ulaze u naš sistem moraju biti registrovani i redovno kontrolisani u smislu zdravlja pčela od stane Uprave za veterinu, a mi vršimo dalju kontrolu bezbednosti i kvaliteta meda. Pčelar čiji med tri godine za redom prođe ulaznu kontrolu sirovine, ulazi u naš sistem sa potpunim odobrenjem dobavljača.

Tržište meda je veoma zahtevno. Na koji način se borite protiv nelojalne konkurencije?

Protiv nelojalne konkurencije se borimo kvalitetom i autentičnošću naših proizvoda. Svaka nelojalna konkurencija pre ili kasnije nestane sa tržišta. Naši kupci, koji su velike konditorske firme, lanci marketa, veliki proizvođači meda u svetu, znaju kako da iskontrolišu proizvode i da svim prevarama uđu u trag, danas je to i poznato i lako. Iskrena da budem teže nam je da se borimo protiv stalnih negativnih kampanja vezanih za kvalitet meda, koje neretko pruveličavaju stanje stvari na tržištu i kompromituju naš dragoceni proizvod. Stalno se priča kako je Srbija preplavljena falsifikatima, a ja sa sigurnošću mogu da tvrdim da su i moji, ali i proizvodi drugih renomiranih proizvođača sigurno autentični. Naši kupci, takođe, vode računa o tome i kontrole naših proizvoda su stalne. Tako da odgovorno tvrdim da kupci u naše proizvode mogu imati puno poverenje.

Vaši proizvodi se nalaze na policama svih većih trgovinskih lanaca. Da li ste razmatrali mogućnost da otvorite sopstvene prodavnice?

Iskrena da budem ne. To je industrija koja je rezervisana za velike svetske igrače i mi se nećemo širiti u tom smeru.

Gde izvozite i da li su u planu nova tržišta?

Postoji određena vrsta berze na kojoj se prodaje med, tu je uglavnom listirana ponuda meda, dok oni koji med potražuju mogu direktno na osnovu tih ponuda da šalju upite ponuđačima. Mi u kontinuitetu snabdevamo sve zemlje regiona, a kada je izvoz u zemlje sveta u pitanju, to zavisi od pojedinačnih ugovora, koju su uglavnom bazirani na pojedinačnim isporukama, tako da je tržište veoma široko. Iskreno mislim da nije realno očekivati da se brendiran Srpski med nađe na policama u zemljama EU, jer uglavnom te zemlje nabavljaju med iz Srbije u buradima. Mi stalno sarađujemo da novim kupcima i rast našeg izvoza zavisi od prinosa meda na godišnjem nivou. S obzirom da je ova godina bila prilično loša što se tiče prinosa, mislim da se tršište neće širiti ni ove, ni sledeće godine.

Zadali ste sebi ambiciozan cilj da u 2025. godini na tržište Srbije plasirate prvi zeleni med. Možete li nam reći nešto više o tom projektu?

To je projekat koji prodrazumeva smanjenje emisije CO2 prilikom proizvodnje i korišćenja naših proizvoda. Mi smo sebi postavili određene ciljeve koje treba da ispunim do 2030. godine i oni su u sladu sa taksonomijom Evropske unije. Na žalost kod nas za takve inicijative ima malo sluha u smislu podrške, tako da realizacija sa nadležnim institiucijama sve ide jako sporo i otežano. Mi imamo cilj da projekat bude lansiran do kraja 2025. godine i idemo ka tom cilju.

Dobitnica ste prestižnog priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Šta za Vas znači to priznanje?

Meni je važno da sam prepoznata i priznata kao dobra preduzetnica od strane mojih dugogodišnjih prijateljica i saradnica u Udruženu poslovnih žena. Ja retko kada dobijam pohvale za svoj rad i samim tim ova nagrada mi je potvrda da, ipak, radim neke stvari dobro.

Kakvi su Vam planovi za naredni period?

Najpre imam u planu da završim magistraturu do kraja godine, a od početka sledeće godine ću se intenzivno baviti razvojem novih proizvoda, za potpuno novo tržište u odnosu na ovo sadašnje. I naravno svom snagom ću se posvetiti osmišljavanju i realizaciji projekata koji će unapređivati naš poslovni model i naše proizvode.

Foto: UPŽ Srbije

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!