Kako ste došli na ideju da pokrenete online platformu „Siguran prostor“? Kako to funkcioniše u praksi?
Na leto 2020. godine kada je pandemija bila u jeku sedam mojih bliskih prijatelja je pokušalo da izvrši samoubistvo od kojih dvoje i jesu izvršili samoubistvo. Ovaj niz tragičnih događaja me je motivisao da napravim platformu za besplatnu psihoterapiju – „Siguran Prostor”.
Pre kreiranja platforme sam se bavila samo psihoterapijom sa inostranim preduzetnicima. Moji klijenti su uspešni preduzetnici iz Amerike, Velike Britanije, Kine i iz regiona. Sada se bavim i privatnom praksom i „Sigurnim Prostorom“.
Svima je dostupna online psihoterapija koja je besplatna. Platforma „Siguran Prostor” je web sajt www.siguranprostor.com na kome se nalazi spisak jezika. Kada korisnik izabere srpski ili neki drugi jezik može da bira između dve opcije: 1. opcija da zakaže seansu sa nekim od 110 psihoterapeuta u narednih nekoliko dana, ili da izabere 2. opciju gde se prijavi na listu čekanja da dobije pomoć u periodu od mesec i po dana (6 psihoterapeutskih online seansi sa jednim terapeutom). Seanse traju između 40 i 60 minuta u zavisnosti od psihoterapeutskog modaliteta i održavaju se putem Zoom-a ili Google Meets-a.
Trenutno dostupni psihoterapijski modaliteti na platformi su: REBT, KBT, Transakciona analiza, Konstruktivistička terapija, Sistemska porodična psihoterapija, Logoterapija, Telesna psihoterapija, Geštalt i Integrativna psihodinamska psihoterapija.
Kakvo je do sada vaše iskustvo, koliko su ljudi spremni da zatraže pomoć?
Dnevno oko 10.000 ljudi pokuša da zatraži pomoć, zbog toga trenutno pravimo novu platformu koja može da omogući većem broju ljudi pomoć, stabilniji i bolji websajt.
Da li se javljalju mladi ljudi i koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju?
Mladi se najčešće susreću sa depresijom i anksioznošću koji nastaju iz različitih razloga. Usled razvoja tehnologije, društvenih mreža, veštačke inteligencije, dostupnosti informacija, velikom protoku informacija i stimulusa iz spoljašnje sredine, mladi se na različite načine privikavaju na sve to, pokušavaju da istražuju i pronađu najadekvatnije načine kako sebi da pomognu. Svez se mnogo promenio u poslednjih 10 godina, verujem da je svima izazovno, i da se svi konstantno menjamo i prilagođavamo, a za to nam je potrebno mnogo energije.
Platforma funkcioniše na deset jezika. Da li je bilo teško okupiti tim psihoterapeuta koji komuniciraju na tim jezicima?
Jeste, bilo je vrlo izazovno. Slanje ogromne količine email-ova i molbi terapeutima širom sveta da se priključe platformi, molbi influenserima da dele na društvenim mrežama postove, edukovanje terapeuta kako da koriste platformu itd. Do sada sam poslala preko deset hiljada email-ova gde pitam ljude širom sveta koji su psihoterapeuti da se prijave i da daju jedan sat besplatno. Puno odbijanja, ismevanja, hvaljenja, svega i svačega, ali je činjenica da ovih neverovatnih 110 ljudi koje sam okupila uspešno pomažu velikom broju ljudi širom sveta. I hvala im na tome, bez njih ova ideja bi ostala samo na nivou ideje.
Šta je bio cilj osnivanja agencije „Siguran kontakt“?
Cilj osnivanja agencije „Siguran Kontakt” jeste da podignemo svest o mentalnom zdravlju zaposlenih u kompanijama, gde kroz psiho-edukativne radionice i treninge, kao i coaching, pomažemo zaposlenima u kompanijama da budu u zdravijem odnosu sa sobom što njima omogućava da budu smireniji, stabilniji, i ispunjeniji, a samoj kompaniji da bude uspešnija, efikasnija i produktivnija. Kod nas su retke velike kompanije koje ulažu u mentalno zdravlje svojih zaposlenih. Najčešće kompanije vide to kao trošak, ali tu smo da im pokažemo i da ih edukujemo da je to najbolja moguća investicija koju mogu da naprave za svoju dobrobit i rast.
Nalazite se na Forbsovoj listi najuspešnijih mladih ljudi ispod 30 godina, u kategoriji društveni uticaj. Da li je borba za mentalno zdravlje postala jedan od prioriteta na globalnom nivou?
Jeste, pored gladi i klimatskih promena, mentalno zdravlje postaje sve značajnija tema s obzirom da imamo pandemiju anksioznosti i depresije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 280 miliona ljudi se bori sa depresijom. „Siguran Prostor“ nije jedino udruženje koje ima za cilj da podigne svest o mentalnom zdravlju i psihoterapiji, i drago mi je da je tako. Zajedničkim snagama radimo na tome da podignemo svest o mentalnom zdravlju, i koliko je ono kao i fizičko zdravlje, veoma važno. Zaista treba da bude kao što idemo kod doktora na sistematski pregled jednom godišnje da prekontrolišemo svoje telo i organe, svoje celokupno zdravlje, tako treba redovno da idemo i kod psihoterapeuta da radimo na sebi. Često ljudi misle da je sramota, i da samo slabi ljudi ne mogu da se izbore sa sobom i onda potraže pomoć od drugoga, ali zapravo hrabri ljudi koji imaju kapacitet da se susretnu sa sobom idu na psihoterapiju i brinu na taj način o sebi. Sa druge strane, tu su ljudi koji se osećaju nesigurno da podele svoje privatne, najintimnije stvari sa nekim koga prvi put vide u životu. I razumem to i sama sam se našla u toj situaciji pre deset godina kada sam redovno krenula jednom nedeljno da idem na psihoterapiju, ali želim da vas podsetim da sve što kažete psihoterapeutu ostaje između vas i ne ide nigde dalje. Retki se dešava da terapeut izlazi van seansi i u obavezi je da prijavi situaciju, ali su to samo slučajevi ukoliko postoji opasnost da klijent povredi sebe ili nekog drugog, najčešće u slučajevima nasilja.
Forbsovo priznanje mi je pomoglo da proširim ideju o besplatnoj psihoterapiji i da veći broj ljudi čuje za platformu i krene na psihoterapiju.
Dobitnica ste nagrade Udruženja poslovnih žena Srbije „Cvet uspeha za ženu zmaja“. Šta za Vas znači to priznanje?
Ovo priznanje za mene prestavlja veliku čast i prepoznavanje mog truda, vremena, ulaganja, posvećenosti. Znači da je neko video koliko se dajem i trudim, takođe i verujem. I zaista verujem da svako ima pravo da bude zdravo i dobro bez obzira na iznos sredstava koje ima. Psihoterapija je dug proces za koji je neophodno veliko ulaganje, a skupa je jer je i sama edukacija skupa i dugo traje. Često ljudi nemaju priliku da rade na sebi jer nemaju dovoljno sredstava, a tu smo mi da im omogućimo da budu zdravo i dobro bez obzira na to koliko zarađuju.
Šta biste poručili mladim ženama koje žele da postanu preduzetnice?
Da budu hrabre i istraju na putu koji nekada zna da bude jako izazovan. Da rade na sebi jer je taj put nekada samački u smislu da mnogo koraka, odluka i poteza treba da uradimo samostalno, pogotovo na početku, pa često ta usamljenost uplaši. Zato je važno okružiti se ljudima koji su već uspešni i kada upute konstruktivnu kritiku u njoj ponude i rešenje za to što kritikuju. Često ljudi na našim prostorima neprikladan komentar zovu kritika, a to je zapravo uvreda (ili samo njihovo mišljenje) koja nema neku važnost ili vrednost za preduzetnicu kojoj je namenjena i ona iz toga ne može da poraste i nauči nešto nego samo da se oseti manje vredno.