Prema nedavno objavljenom istraživanju Catalyst Balkans: „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42,1 odsto. To je rast dobrotvornih davanja od čak 2,7 puta u odnosu na prethodnu godinu.
1. Kako biste ocenili razvoj filantropije u Srbiji? Koliko je pravni okvir podsticajan za unapređenje te oblasti?
Filantropija je duboko ukorenjena u našem društvu – kultura zadužbinarstva koja se razvijala u 19. i 20. veku najbolji je dokaz toga.
U 21. veku imamo priliku (i potrebu) da dobročinstvo ponovo postane važna tema u našem društvu, posebno kada se u obzir uzmu mogućnosti koje su nam donele nove tehnologije. To je svojevrsna „demokratizacija dobročinstva“, gde građani svojim mikro-donacijama, udruženo, mogu da postignu velike stvari. Ne govorimo više samo o filantropima kao imućnim pojedincima. Svaka građanka i svaki građanin svojim doprinosima mogu da stvore promenu u svojoj zajednici.
Na tom putu, nažalost, postoje prepreke.
Živimo u vremenu opšteg nepoverenja i loših vesti, pa je građanima često sumnjivo kad neko pokušava da učini nešto dobro za zajednicu. Veruju da se iza toga krije nešto nečisto, nekakva prevara.
Jedini lek za ovo je transparentnost. Svi koji prikupljaju sredstva, kao i svi koji doniraju, treba potpuno otvoreno i transparentno da predstave koliko su prikupili/donirali, kao i kako je taj novac potrošen. Zato je Catalyst Balkans prošle godine lansirao Neprofitne.rs – platformu za ocenu transparentnosti rada neprofitnih organizacija.
Konačno, pravni i fiskalni okvir u Srbiji nije dovoljno povoljan za razvoj dobročinstva.
Srbija je, uz Albaniju, jedina zemlja u Evropi koja nema nikakve podsticaje, ni olakšice, za građane kada doniraju.
Transparentno dobročinstvo i solidarnost imaju tu moć da ponovo povežu jedno duboko podeljeno društvo i izgrade poverenje u javnosti. Ali država Srbija mora da razume koliko je dobročinstvo važno za nju. Nijedna država ne može sve sama, a posebno u Srbiji moramo da omogućimo da jedni druge podržavamo bez prepreka.
Zajedno sa partnerima iz Koalicije za dobročinstvu, i uz podršku USAID-a, predložili smo Vladi Republike Srbije set mera sa analizama koje bi razvile filantropiju. Još uvek nema ozbiljnijih pomaka.
2. Krajem prošle godine Koalicija za dobročinstvo podnela je predlog Ministarstvu finansija da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja. Dokle se stiglo sa tom inicijativom?
Naplaćivanjem PDV-a na donacije u hrani, kao i donacije u robi, država kažnjava dobročinstvo.
Imamo situaciju da pojedine kompanije ostave da im hrana propadne u magacinima, jer bi im bilo suviše skupo da doniraju tu hranu narodnim kuhinjama i plate PDV, kao da su je prodali.
Koalicija za dobročinstvo je prošle godine dostavila predlog Ministarstvu finansija za izmenu Zakona o PDV-u, sa sve analizom kako bi to uticalo na budžet Srbije.
Naši partneri su izračunali da bi država godišnje izgubila 18,3 miliona dinara poreskih prihoda, ali da bi se zajednici to vratilo kroz uvećanje donacija u hrani, u vrednosti od 160 miliona dinara. Dakle, ukidanje PDV-a na donacije hrane bi se vratilo devetostruko kao podrška ugroženim građanima.
3. Kako biste ocenili saradnju kompanija sa neprofitnim sektorom u realizaciji filantropskih inicijativa?
To je još uvek nedovoljno iskorišćen prostor, ali će se sigurno razvijati. Izgradnja partnerstava između kompanija i neprofitnih organizacija je višestruko važna za obe strane.
Za organizacije, to nikako nije samo pristup novim izvorima finansiranja, već i prilika da steknu nove saveznike i veštine. Kompanijama ova partnerstva mogu da budu dragocena posebno u pogledu HR-a i employer brandinga.
Prema brojnim globalnim istraživanjima, mlađi potrošači traže od brendova koje koriste da imaju stavove po društvenim pitanjima. Saradnja sa neprofitnim organizacijama i društveno odgovorno poslovanje je i kompetitivna prednost kompanija na tržištu.
4. Kakva bi trebalo da bude uloga medija u razvoju filantropije? Koliko mediji razumeju značaj davanja za opšte dobro, pošto se kompanije žale da se njihove objave o filantropskim aktivnostima tretiraju kao PR, odnosno da mediji to smatraju reklamom?
Ne samo što se objave o filantropskim aktivnostima kompanija tumače kao PR aktivnost koju treba platiti, sve češće se i objave neprofitnih organizacija tako tumače u pojedinim medijima. Tako se propuštaju važne priče od javnog interesa. A kada neko ulaže u opšte dobro, ta vest jeste od javnog interesa. I to stvara odgovornost za rezultate tog ulaganja.
Izveštavanje o doniranju nije promocija. To je odgovornost.
Da bismo izgradili poverenje i razvili kulturu davanja, mediji moraju da imaju centralnu ulogu. Vrlo često će mediji objaviti priču o nekoj akciji, ali je ne isprate do kraja. Povratna informacija koju dobijamo od građana je da bi oni donirali više i češće, kada bi se u medijima objavilo i šta je u kojoj dobrotvornoj akciji postignuto.
5. U svetu je široko rasprostranjen crowdfunding kao vid prikupljanja sredstava. Catalyst Balkans je pokrenuo crowdfunding platformu Donacije.rs. Kakvi su rezultati postignuti?
Za nešto više od tri godine postojanja platforme Donacije.rs neprofitne organizacije su pokrenule 115 kampanja i prikupile preko 550 hiljada evra za projekte od opšteg dobra.
U pitanju su, kako humanitarni projekti koji pružaju urgentnu pomoć ugroženima, tako i razvojni, koji imaju za cilj da razviju kulturu, nauku, ljudska prava, ekologiju, itd.
ORCA je tako opremila studentski dom za buduće stručnjake za dobrobit životinja, Liceulice je zaposlilo 10 teško zapošljivih žena, niški Džedaji su sašili 15 hiljada maski za zdravstvene radnike, SHARE fondacija je prikupila sredstva za svoju kampanju protiv #HiljadeKamera, uređeno je nekoliko alternativnih kulturnih centara, mladi talenti su poslati na takmičenja, vakcinisane su i nahranjene brojne životinje, Srpski filantropski forum je organizovao tri Nacionalna dana davanja…
Ovo su rezultati tih organizacija, njihovog truda i njihovih podržavalaca.
6. Koje biste projekte, u čijoj realizaciji je Catalyst Balkans učestvovao, posebno izdvojili, odnosno koji su do sada dali najveće efekte?
Pokretanje platforme Donacije.rs nije samo prikupljanje sredstava za konkretne dobrotvorne akcije. To je promena načina razmišljanja u neprofitnom sektoru.
Organizacije su se oslonile na građane i sopstvene zajednice i zajedno sa njima učinile naše društvo boljim. Otvorile su alternativne kulturne centre, zbrinule napuštene životinje, pomogle zdravstvenom osoblju tokom pandemije, borile se za ljudska prava, pomogle ugroženim sugrađanima.
Donacije.rs su dokaz da kada radimo kao zajednica možemo da učinimo velika dela, da građani imaju moć da menjaju stvari i da pomažući jedni drugima možemo da gradimo bolje društvo.
Istraživanje „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“ je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom, uz dodatnu podršku Fondacije „Čarls Stjuart Mot“ i Fonda braće Rokfeler.
Foto: Catalyst Balkans
