Najsloženiji softver koje jedno društvo može da iznedri je funkcionalna i prosperitetna država, koja je platforma za takvo društvo. Države mogu da se zasnivaju na više principa, a važni suprincipi kontinuiteta i diskontinuiteta. Srbija preferira diskontinuitet, dok neka društva žive po principu kontinuiteta i imaju tu snagu da pro futuro prepoznaju nešto i prilagođavaju se”, smatra Miodrag Zec, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
“Jedini pravi resurs koji se trošenjem uvećava je znanje. Ono se izvozi, a mora se konkretizovati u neki proizvod, koji ima upotrebnu vrednost, kako bi bio rentabilan. Znanje ne treba da se izvozi kao takvo već opredmećeno u nešto. Glavni problem srpske privrede je što nema podešenog sistema, koji nas vuče ka ravnoteži i optimizaciji. Tako nastaje problem, jer možemo individualno da uspemo, ali globalno na dugi rok ne možemo da optimizujemo portfolio. Ako živimo u društvu kapitalnih disproporcija onda živimo u jednom neprijateljskom okruženju, jer te disproporcije vuku u diskontinuitet”.
