Ovo bi, ocenjuje MMF, moglo da učini globalnu ekonomiju ranjivijom u narednoj krizi.
Koeficijent korporativnog duga u naprednim ekonomijama neprestano raste od 2010. godine i sada je na istom nivou kao na vrhuncu zabeleženom 2008. godine.
Iako su neke velike ekonomije, poput Španije i Velike Britanije, znatno smanjile nivo duga, SAD beleže kontinuirani rast korporativnog duga od 2011. godine, koji je krajem prošle godine dostigao rekord.
MMF navodi u istraživačkom blogu, objavljenom na veb strani Fonda, da upotreba privatnog duga za finansiranje isplate dividendi, za otkup akcija ili za spajanja i akvizicije može da izazove "šire potrese" u slučaju bankrota kompanija ili ako pokušaju da naglo smanje dug redukovanjem investicija ili radne snage.
"Za razliku od stanja pre globalne finansijske krize, rizici nisu koncentrisani samo na privatni sektor, već i na javni sektor, što je delimično posledica nerešenog nasleđa globalne finansijske krize“, navodi MMF u izveštaju.
Pored povećane ranjivosti na šokove, rastući nivo privatnog duga može zahtevati skupe i oštre mere za njegovo smanjenje.
Prema ažuriranoj bazi podataka MMF-a o globalnom dugu, na kraju 2018. godine ukupan svetski javni i privatni dug dostigao je 188 biliona dolara, pri čemu je u proseku odnos globalnog duga prema BDP-u povećan na 226 odsto, a podaci po državama pokazuju da bi neke napredne ekonomije mogle da budu nepripremljene za narednu krizu.
Mada je većina zemalja, osim SAD-a i Japana, nastojala da smanji deo duga akumuliranog nakon globalne finansijske krize, u gotovo 90 odsto razvijenih ekonomija učešće javnog duga u BDP-u je i dalje više nego pre 2008. godine, navodi se u izveštaju.
