Gopinat je ocenila da bi sveobuhvatne mere koje su zapadne zemlje uvele Rusiji nakon napada na Ukrajinu, pa i ruskoj centralnoj banci, mogle da podstaknu pojavu malih valutnih blokova zasnovanih na trgovini između zasebnih grupa zemalja.
"Dolar bi ostao glavna globalna valuta čak i u tom ambijentu, ali je fragmentacija na manjem nivou sasvim moguć. Već vidimo da neke zemlje ponovo pregovaraju o valuti u kojoj će plaćatu uzajamnu trgovinu", rekla je ona, prenosi B92.
Iako Rusija godinama nastoji da smanji svoju zavisnost od dolara, još je imala otprilike petinu deviznih rezervi u imovini izraženoj u dolarima neposredno pre početka vojne operacije u Ukrajini, pri čemu je znatan deo tih rezervi držala u inostranstvu - u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Japanu. Te zemlje sada rade udruženo na izolaciji Moskve iz globalnog finansijskog sistema.
Gopinath je rekla da dominacija dolara verovatno neće biti dovedena u pitanje u srednjem roku.
Ona je napomenula takođe da je udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama pao sa 70 procenata na 60 procenata u poslednje dve decenije, pri čemu se povećava udeo drugih valuta kojima se trguje, na čelu sa australijskim dolarom.
Otprilike četvrtina pada udela američkog dolara može se objasniti većom upotrebom kineskog juana (renminbija). Ipak, manje od 3,0 procenta globalnih rezervi centralnih banaka denominovano je u kineskoj valuti, pokazuju podaci MMF-a.
Peking je bio u procesu internacionalizacije renminbija pre aktuelne krize i već je ispred drugih zemalja s uvođenjem digitalne valute centralne banke, kaže Gopinat, mada smatra da je malo verovatno da će juan zameniti dolar kao dominantnu svetsku rezervnu valutu.
