U prvom zvaničnom obraćanju otkako je postala direktorka MMF-a, Georgijeva je kazala da je svet suočen sa sinhronizovanim usporavanjem rasta, zbog čega je neophodan sinhronizovani odgovor. Georgijeva je rekla da ekonomisti MMF-a očekuju sporiji rast u gotovo 90 odsto zemalja sveta u ovoj godini.
Ona je istakla da je pribegavanje centralnih banaka niskim kamatnim stopama, u nastojanju da se podstakne privredna aktivnost, dovelo do nagomilavanja korporativnog duga, zbog čega postoji rizik od neizmirivanja duga u visini od 19 biliona dolara u slučaju velike ekonomske krize.
"Globalna ekonomija je sada suočena sa sinhronizovanim usporavanjem. Ovo sveobuhvatno usporavanje znači da će rast ove godine pasti na najnižu stopu od početka decenije”, poručila je Georgijeva, prenosi Tanjug.
Globalne perspektive su, prema njenim rečima, pomračene zbog niza problema poput trgovinskih sporova, geopolitičkih tenzija i Bregzita. Georgijeva je istakla da je globalna trgovina gotovo došla do zastoja i da svi gube u trgovinskom ratu, aludirajući na spor SAD i Kine.
Trgovinski sukobi bi, prema njenim rečima, mogli da smanje globalni bruto domaći proizvod za oko 700 milijardi dolara do 2020. godine ili za oko 0,8 odsto BDP-a.
"To je otprilike jednako celokupnoj privredi Švajcarske", navela je Georgijeva. "Sada je vreme za zemlje koje imaju budžetski prostor da primene ili da budu spremne da upotrebe snažne budžetske podsticaje da bi doprinele jačanju tražnje i rasta", rekla je Georgijeva.
Kao primere je navela Nemačku, Holandiju i Južnu Koreju, koje bi, prema njenom mišljenju, mogle da povećaju potrošnju na infrastrukturu i istraživanje i razvoj, što bi doprinelo podsticanju ekonomske aktivnosti.
