Kada bi postojalo pravilo da svaki pojedinac skladišti svoja kripto sredstva u jednom kripto- novčaniku, bilo bi daleko jednostavnije utvrditi koliko svaki od njih poseduje. Međutim, činjenica je da bitkoin obezbeđuje anonimnost i praksu sigurnog skladištenja, što dodatno otežava spekulisanje o broju bitkoin milijardera. Investitori, čija su se sredstva uvećala do milijardskih iznosa, praktikuju da dele svoje bogatstvo na više kripto-novčanika i drugih metoda skladištenja.
Spekuliše se da na svetu postoji oko 200 bitkoin - milijardara
Predstavnik “BitInfoCharts”-a, koji je, u komunikaciji sa “The CoinTeelegraph”-om želeo da ostane anoniman i to iz bezbednosnih razloga, rekao je za MSN da je, “s obzirom na trenutnu ukupnu tržišnu kapitalizaciju bitkoina, i činjenicu da većina ljudi drži bitkoin sredstva na više adresa, pretpostavka da na svetu postoji između 35 i 200 bitkoin milijardera.
Zaključak je da je većina adresa, na kojima su skladištene najveće količine sredstava, u vlasništvu kripto-menjačnica ili hedž fondova. Pored toga, broj milijardera se svakodnevno uvećava, bez značajnijih aktivnosti sa njihove strane, već samo zahvaljujući promenama na tržištu kriptovaluta i rastu cena digitalnih valuta, koje su investitorima udesetostručile uložena sredstva i vremenom uvećale zaradu.
Gde se kriju bitkoin milijarderi?
Ako je broj bitkoin milijardera zaista tako veliki, zašto oni nisu poznati javnosti (poput braće Vinklvos)? I sam tvorac najpoznatije kriptovalute, dotični Satoši Nakamoto, za kojeg se procenjuje da poseduje oko million bitkoina, krije svoj pravi identitet.
U javnosti su više puta spekulisani razlozi zbog kojih Satoši Nakamoto krije svoj identitet, ali je gotovo izvesno da se njegovo bogatstvo sada može meriti sa imetkom najbogatijih ljudi na svetu.
Regulatori leče simptom, a ne uzrok problema na kripto-tržištu
Jedan od izvesnih razloga za skrivanje identiteta je taj što bi tolika količina novca i veličina bogatstva sa sobom povukla određene finansijske i poreske implikacije.
S druge strane, regulatori kripto tržišta pristupaju celoj stvari sa potpuno pogrešne strane, po principu ‘leči simptom, a ne uzrok bolesti’, što onemogućava rad poreskih agencija, jer ostavlja veliki broj ‘rupa u zakonu’, kada je reč o regulisanju tržišta digitalnih valuta.
