USAID BEP pruža podršku Vladi pri izradi i modernizaciji zakona i propisa, te unapređenju kapaciteta regulatornih tela Republike Srbije kako bi efikasno primenjivali novu regulativu
Značajan deo aktivnosti USAID BEP usmeren je na podršku reformama u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i inspekcijskog nadzora. Rezultati istraživanja stavova privrednika iz ankete „1000 preduzeća“, koju je sproveo USAID u periodu od 2011. do 2015. godine, ukazali su na inspekcijski nadzor kao na jednu od najvećih prepreka efikasnijem poslovanju. Započet je proces izmene uloge inspekcija, koji je okončan u aprilu 2015. godine kada je usvojen novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, u koji su ugrađene preporuke USAID BEP projekta.
Novi Zakon unapredio je koordinaciju rada inspekcija i omogućio im da ojačaju preventivnu ulogu, baziranu na upravljanju rizicima. Zakon je povećao efikasnost inspekcijskog nadzora i olakšao poslovanje kompanija u Srbiji. Osnovni rezultati ove reforme su sledeći:
- Nova uloga inspekcije podrazumeva informisanje i podršku putem savetodavnih poseta, tokom kojih inspektor pruža stručnu pomoć, pregleda stanje zakonitosti i bezbednosti poslovanja privrednog subjekta i utvrđuje propuste i nepravilnosti, te daje preporuke kako ih otkloniti, ukoliko postoje. U periodu od maja 2016, kada je započela puna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru, do decembra 2016. Sanitarna inspekcija izvršila je 634 savetodavne posete, Tržišna inspekcija 626, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine 122 i Turistička inspekcija 91 savetodavnu posetu. Pre početka primene Zakona, ovakve posete nisu postojale.
- Novi pristup inspekcijskog nadzora zasnovan je na planskoj proceni rizika, sistemu kojim se utvrđuje moguća šteta po životnu sredinu, zdravlje, bezbednost, funkcionisanje tržišta, povredu prava i ugrožavanje dobara i verovatnoća da će određena delatnosti ili ponašanje preduzeća dovesti do takve štete.
- Procena rizika se na terenu obavlja putem kontrolnih lista. One se sastoje od niza pitanja i ponuđenih odgovora, kojima se ispituje da li privrednici poštuju propisane obaveze. U slučaju da u poslovanju preduzeća postoji neki propust, inspektor, srazmerno povredi propisa i stepenu rizika, nalaže ili predlaže sprovođenje primerenih mera. Kontrolne liste dostupne su i privrednicima i omogućuju im da se unapred informišu o svojim obavezama i izvrše samokontrolu, kao i da isprave eventualne greške i nepravilnosti. Svih 40 republičkih inspekcija sačinilo je kontrolne liste iz svojih nadležnosti. Ukupno su objavljene 804 kontrolne liste, koje su dostupne na sajtu Koordinacione komisije: www.inspektor.gov.rs/dokumenta-kontrolne-liste.php .
- Rezultati USAID-ove ankete „1000 preduzeća“ sprovedene nakon donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru ukazuju da je promena u načinu rada inspekcija uticala na percepciju inspektora, koje predstavnici privrede sada vide kao dobro obučene, efikasne i profesionalne. Podaci pokazuju da je pre zakonodavne reforme u ovoj oblasti, u julu 2014. godine, 48 odsto preduzetnika imalo pozitivnu percepciju o inspekcijama, dok se već tokom decembra 2015. godine taj broj povećao na 70 odsto. Broj privrednika koji smatraju da inspekcije pružaju informacije, savete i stručnu podršku kako bi se privrednici pravovremeno uskladili sa propisima porastao je na 60%, a čak 86% privrednika smatra da su inspektori pristojni u ophođenju sa preduzećima.
- U cilju boljeg razumevanja Zakona objavljen je „Vodič za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru”, a u saradnji Projekta za bolje uslove poslovanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, resornih ministarstava, inspekcija, OEBS, organizacije Partneri Srbija i Stalne konferencije gradova i opština organizovane su brojne obuke u kojima je učestvovalo preko 6.000 inspektora.
- Efikasnosti rada inspekcija doprinelo je osnivanje Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, koja je podstakla saradnju i bolju obučenost inspekcija, kako bi se smanjili administrativni troškovi i izbeglo preklapanja nadležnosti različitih inspekcija.
- Uspešna implementacija Zakona o inspekcijskom nadzoru značajno je doprinela borbi protiv sive ekonomije i jačanju srpske privrede. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvom periodu primene Zakona od jula 2015. do januara 2016. godine broj novoregistrovanih preduzetnika uvećan za 3.452 u odnosu na isti period u prethodnoj godini Broj zatvorenih preduzetnika umanjen je u 2016. godini za 10.092 u odnosu na 2015. godinu. Ovi podaci svedoče o uspešnosti prevođenja preduzetnika iz nevidljivih u registrovane tokove poslovanja i njihovom ostanku u legalnim tokovima.
