- U 2022. dinar je prema evru ojačao za 0,2%, a Narodna banka Srbije je u plusu za više od 700 miliona evra po osnovu intervencija na deviznom tržištu, za koliko je više kupila nego prodala deviza.
- Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim – u decembru su prvi put premašile 18 milijardi evra.
- Zlato u deviznim rezervama i u 2022. godini povećali smo, za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona.
- Godina 2022. je peta od poslednjih šest godina u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
- Godina 2022. biće rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija. Na nivou cele 2022. procenjujemo da će priliv bruto stranih direktnih investicija iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što će biti za oko 10% više nego 2021. godine.
- Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na istorijski najniži nivo od 3,0%, dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.
- Doneli smo propis kojim je cena platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena na 150 dinara, čime se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Procena je da će ukupni efekti po osnovu smanjenja naknada, zahvaljujući paketu mera Narodne banke Srbije iz avgusta, iznositi više od 7 milijardi dinara u periodu od 12 meseci.
- Na korak smo do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji, uprkos velikim globalnim potresima.
Inflacija je niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike
Kretanje inflacije od početka 2022. godine vođeno je faktorima na strani ponude, pre svega rastom svetskih cena hrane i energenata, koje su na inflaciju u Srbiji uticale i direktno i indirektno – povećavajući inflaciju u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri.
ꟷ Oko 70% ukupne inflacije u Srbiji uvoznog je karaktera.
ꟷ Narodna banka Srbije nije dozvolila da deprecijacija dinara prema evru pojača efekat uvozne inflacije, kao što je to bio slučaj tokom 2010. i 2012. godine, kada je Srbija imala inflaciju na sličnom nivou kao sada, dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji.
ꟷ Ukupna inflacija u Srbiji od 15,1% u novembru niža je nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike.
ꟷ Baznu inflaciju održali smo na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju, dok je u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike bazna inflacija dvocifrena.
Relativnu stabilnost kursa dinara prema evru očuvali smo i u najizazovnijoj godini tokom protekle decenije
I u godini za nama, koja je za domaće devizno tržište bila najizazovnija tokom više od jedne decenije, Narodna banka Srbije je sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru.
ꟷ Dinar je prema evru ojačao za 0,2%.
Uticaji iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata bili su osnovni faktor snažnih deprecijacijskih pritisaka u prva četiri meseca ove godine, podstičući u martu snažnu tražnju građana za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama. Narodna banka Srbije reagovala je blagovremeno i odlučno u tom delu godine:
ꟷ Od januara do aprila neto smo prodali 2,27 milijardi evra na deviznom tržištu;
ꟷ Bankama smo obezbedili gotovo pola milijarde evra strane gotovine u zamenu za devize, radi nesmetanog snabdevanja menjačnica i stanovništva.
Činjenica da smo i u tako turbulentnom periodu očuvali stabilnost i deviznog segmenta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta preokrenula je situaciju i, uz veće poverenje i obnavljanje delovanja faktora na strani ponude deviza, od maja ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara.
ꟷ Od maja, Narodna banka Srbije je neto kupila 2,98 milijardi evra na deviznom tržištu;
ꟷ Na nivou godine, Narodna banka Srbije je u segmentu intervencija na deviznom tržištu u plusu (više je kupila deviza nego što je prodala) za više od 700 miliona evra;
ꟷ Godina 2022. je peta od poslednjih šest godina (od 2017. godine) da je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
Devizne i zlatne rezerve dostigle su nove najviše nivoe
Devizne rezerve naše zemlje su tokom 2022. godine uvećane na nove najviše nivoe, uprkos nezapamćenoj višestrukoj krizi koja je pogodila svet.
Bruto devizne rezerve su krajem novembra iznosile 17,3 milijarde evra, što predstavlja njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci, a tokom decembra su prvi put premašile nivo od 18 milijardi evra! Time su tokom ove godine bruto devizne rezerve povećane za više od 10%, odnosno 1,8 milijardi evra.
U 2022. godini nastavljeno je i povećanje zlatnih rezervi, kupovinom 1,1 tone zlata iz domaće proizvodnje – količinski, zlatne rezerve su krajem novembra dostigle rekordnih 38,5 tona, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.
Očuvan je status Srbije kao poželjne investicione destinacije
Srbija će u 2022. godini imati novu rekordnu godinu s prilivima stranih direktnih investicija između 4,3 i 4,4 milijarde evra (prema operativnim podacima za decembar).
Kao i tokom prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u razmenljive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je ključni izvozni sektor srpske privrede. Očekujemo da će izvoz prerađivačke industrije u 2022. godini premašiti nivo od 23 milijarde evra, što je za oko 4 milijarde evra više od izvoza prerađivačke industrije u 2021. godini.
Na korak do investicionog rejtinga
O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i očuvan kreditni rejting Srbije na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima.
U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poor’s posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja. Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poor’s ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.
„Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poor’s još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlji, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i potrošačko poverenje, koji su važan uslov daljeg rasta naše privrede”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poor’s.
Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju
ꟷ Očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 19,5%), uz povoljnu strukturu kapitala (skoro 95% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).
ꟷ Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
ꟷ Kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već i dodatno poboljšan – učešće problematičnih kredita na kraju novembra 2022. godine svedeno je na 3,03%, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj.
ꟷ Očuvano je poverenje u bankarski sistem i u izazovnim trenucima za poslovanje Sberbank Srbija – Narodna banka Srbije je reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom propisanih radnji, AIK banka postala je vlasnik Sberbank Srbija a.d. Beograd sticanjem 100% akcija te banke.
Prudencijalne mere
Doneta je privremena mera kojom se bankama daje mogućnost da ublaže negativne efekte promene cena hartija od vrednosti na kapital banke pod uticajem globalne krize, čime se podržava i dalji rast kredita privredi i stanovništvu.
o Time je ostvaren pozitivan efekat na regulatorni kapital bankarskog sektora u iznosu od 20,37 milijardi dinara.
Usvojen je paket mera kojim se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Ograničena je i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara i precizirana njegova garantovana sadržina. Obezbeđeno je da sve banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine ove naknade umanje za 30% ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja i da u narednoj godini dana ne povećavaju naknade u vezi s platnim računom.
o Očekivani efekat primene navedenih mera je 7 milijardi dinara u narednoj godini dana.
Nastavili smo da podržavamo privredu i građane Srbije i u 2022. godini radi lakšeg servisiranja obaveza.
ꟷ Na osnovu ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, kao i strateškog značaja poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednicima je omogućen reprogram postojećih obaveza kod banaka i davalaca lizinga.
o Merom je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućeno da za preko 71 hiljadu kredita (oko 109 milijardi dinara) mogu da zatraže reprogram.
ꟷ Banke su podstaknute da građanima u finansijskim teškoćama produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i tako pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju.
ꟷ Produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može da smanji pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama.
