Kako navode, nema ni jedne grane u biznisu u kojem je toliki raskorak između imputa i autputa kao u bankama.
Po poslednjim podacima Centralne banke, prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa na kredite u Crnoj Gori, koja obuhvata sve njihove troškove u novembru prošle godine bila je 6,9 odsto, a na štednju 0,72 odsto.
Predsednik skupštinskog Odbora za ekonomiju dr Predrag Sekulić za Pobjedu kaže da je ovoliki raskorak primer kako bankarski sektor svoje loše poslovne poteze prebacuje na klijente.
“Sada plaćamo ceh loših plasmana poslovnih banaka u proteklih nekoliko godina. I pored destimulativne kamate na štednju imamo rast depozita. Verujem da će banke, ukoliko budemo imali rast inflacije u narednom periodu, povećati kamatne stope kako na štednju po viđenju tako i na oročene depozite. U narednom periodu verujem da ćemo imati smanjenje kamata na plasmane iz prostog razloga što se u bankama nalazi sve više novca”, smatra Sekulić.
Dodaje da je dobro što se procenat loših plasmana smanjuje iz godine u godinu i što je rizik u bankarskom sektoru sveden na minimum.
Nije, kaže on, za utjehu da su kamatne stope iste ili sa minimalnom razlikom u svim poslovnim bankama u Crnoj Gori, ali i u regionu.
Bankarski ombudsman dr Halil Kalač smatra takođe da je nerealno i neprihvatljivo ovakvo stanje.
“Neprihvatljivo je da se kamatne stope na depozite, odnosno štednju spuste na nulti nivo ili u zonu negativnih. Svedoci smo stalnog pada pasivnih efektivnih kamatnih stopa na depozite u našem bankarskom sistemu. Istina da je politika kamata u nadležnosti poslovnih banaka, ali one pri kreiranju svojih politika moraju voditi računa o poverenju i zadržavanju svojih klijenata. Smatram da je Centralna banka uradila dobar potez kada je krajem oktobra svim bankama uputila preventivno upozorenje da ne uvode negativne kamatne stope, pošto su neke banke najavile tu mogućnost”, kaže Kalač.
