Srbija je po broju talentovanih blokčejn developera na visokom petom mestu u svetu, kako navodi poslednji izveštaj američke organizacije Startup Genome. Međutim, prema nedavno sprovedenom istraživanju NALED-a, ovu tehnologiju budućnosti primenjuje svega dva odsto srpskih preduzeća, što govori o velikoj neiskorišćenosti ovdašnjeg kapitala znanja.
Razlozi za to postaju jasniji nakon analize ostalih parametara u domaćem ekosistemu. NALED-ovo istraživanje pokazuje da dve trećine domaćih firmi uopšte nema budžet za istraživanje i razvoj. Iako se većina anketiranih u potpunosti slaže da su inovacije i digitalna transformacija uslov opstanka na tržištu u današnje vreme, tek četvrtina mikro, malih i srednjih preduzeća koje kod nas posluju su inovativne i digitalno transformisane, a to su uglavnom velika.
Kako govore rezultati pomenutog anketnog istraživanja o stavovima privrede prema inovacijama, devet od deset velikih kompanija je uvelo inovacije i/ili se digitalizovalo u poslednjih pet godina dok su mikro kompanije znatno sporije od proseka. Najčešća inovacija bila je uvođenje novog proizvoda/usluge ili softvera, a primetno je i da su inovativniji oni koji su prisutni i na stranim tržištima.
Ključni razlog izostanka inovacija je nedostatak finansija (40%) ali je značajan broj anketiranih naveo i administrativne barijere (20%), teškoće sa dobijanjem državnih grantova i subvencija (15%) i previše konkurenata na tržištu (15%).
Pararelno istraživanje stavova građana govori da su otvoreni za unapređene proizvode i usluge - svega 13% anketiranih ne uzima u obzir inovativnost kompanije pri izboru proizvoda. Inovacijama smatraju ono što im najviše unapređuje svakodnevni život: pametne uređaje, nove prehrambene proizvode, e-bankarstvo, elektronske cigarete, a na prvom mestu ističu servise e-uprave. Više su uvereni u pozitivne strane inovacija kao što je unapređenje kvaliteta proizvoda ili usluga dok negativne efekte poput povećanja otuđenosti navode mahom građani stariji od 55 godina.
Inovacije menjaju svet oko nas i ključni su pokretač ekonomskog napretka od kojeg koristi imaju potrošači, preduzeća i privreda u celini. Reč je o razvoju i primeni ideja i tehnologija kojima se poboljšavaju proizvodi, procesi i usluge, kao i poslovni modeli, što za ishod ima rast plata i profitabilnosti.
Veliki broj domaćih startapa i kompanija je uspešno uhvatio korak sa ovom digitalnom revolucijom, ali je mnogo više onih koji nisu dovoljno upućeni u sve prednosti ulaganja u istraživanja i razvoj. U navedenoj anketi je čak 80 odsto preduzetnika koji nisu sproveli inovacije kao razlog navelo to što ne vidi potrebu za tim.
Zanimljivo je takođe da, iako se finansije navode kao najveća prepreka, među onima koji su prošli proces inoviranja i digitalne transformacije, svega 20 odsto preduzeća je apliciralo za programe podrške u vidu kredita i bespovratnih sredstava, pa se može zaključiti da su preduzetnici ili slabo informisani ili im uslovi ne odgovaraju. Ni alternativni izvori finansiranja nisu im bliski, budući da je manje od jedan odsto firmi koristilo venčer kapital, anđele investitore ili kraudfanding platforme.
Najveći broj preduzeća je prošao digitalizaciju koja podrazumeva osnovne oblike digitalnog poslovanja, kao što su razvoj sajta i naloga na društvenim mrežama, ali ne i pravu digitalnu transformaciju koja se odnosi na integrisanje veštačke inteligencije, računarstva u oblaku i blokčejn tehnologije u poslovanje, koji će uz 5G činiti okosnicu digitalnog društva.
Svega tri odsto firmi je navelo da sarađuje sa univerzitetima i institutima u razvoju inovacija. Za razliku od EU, naš istraživački potencijal koncentrisan je u visokom obrazovanju - 72% (ovaj procenat u EU iznosi 40%) i na državnim institutima 26% (EU 12%), dok u privredi radi samo dva odsto istraživača (EU 46%).
- Neophodno je da otklonimo sve prepreke koje stoje na putu preduzetništvu i da podstičemo saradnju univerziteta i privrede, ali pitanje svih pitanja su finansije. Iako se budžet Srbije svake godine značajno povećava u sferi inovacija - konkretno, od 2017. do 2020. g. uvećan je skoro deset puta, sa 100 na 957 miliona dinara - to je tek 0,89% našeg BDP, a daleko ispod proseka EU od 2,19%. Još je u većem zaostatku privatni sektor koji u inovacije ulaže četiri puta manje od evropskog proseka. Merama države treba ih treba podstaći na investicije, na primer kroz mere poreskih olakšica - kaže Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu NALED-a, na čelu Laboratorije javnih inovativnih politika u okviru programa StarTech.
Prema njenim rečima, putem programa StarTech (www.startech.org), NALED želi da utiče na pozitivne promene u ekosistemu za inovacije i da pomogne otklanjanju nekih od ključnih prepreka. Primera radi, u naredne tri godine će kroz StarTech biti dodeljeno 3,5 miliona dolara startapima, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima i timovima pojedinaca koji imaju dobru i inovativnu poslovnu ideju, a kao podršku za uvođenje inovacija i digitalnu transformaciju. Oko 100 inovatora dobiće grantove u iznosima od 15.000 do 100.000 dolara, a koliko su potrebe velike govori i podataka da je na prvi godišnji konkurs, za dodelu prvih 30 grantova, stiglo sedam puta više prijava.
Dodela bespovratnih sredstava samo je jedan segment projekta StarTech. U okviru Laboratorije javnih inovativnih politika radiće se na analizama i planiranju reformi koje treba da pomognu da zakonodavni okvir prati potrebe privrede za inovacijama i digitalnom transformacijom i bude podsticajan za razvoj dobrih ideja. Treći stub projekta jeste promocija domaćih inovativnih biznisa i Srbije kao investicione destinacije. Cilj je da se široj javnosti približi značaj inovacija za celokupno društvo, kao i uspešni primeri inovatora koji će i drugima biti putokaz i model zašto je važno da uđu u proces digitalne transformacije.
