Prema tom zakonu bi se najkasnije do 2038. zaustavila sva postrojenja za proizvodnju energije iz uglja i drugih fosilnih goriva, a nuklearne elektrane bi trebalo da se zatvore do 2022. godine.
Za podršku u prelaznom razdoblju do uspostave energetike s niskim ili nultim nivoom emisije ugljenika, država će prema novom zakonu izglasanom krajem prošle nedelje, do 2038. godine regije u kojima se vadi lignit, operatore elektrana i zaposlene podržati sa ukupnim iznosom do 14 milijardi evra, prenosi B92.
Savezna vlada se, takođe, obvezala da preduzme dodatne mere u iznosu od 26 milijardi evra za stanovništvo u područjima čija se privreda zasniva na proizvodnji uglja.
Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer rekao je zakon o napuštanju uglja istorijski te da se njime osiguravaju zaštita klime i održivosti. "Sve to znači da smanjujemo emisiju ugljen-dioksida za trećinu i stvaramo nova radna mesta za one koji su pogođeni napuštanjem uglja", rekao je Altmajer.
Što se tiče nuklearnih elekrana, novi zakon je operacionalizacija dogovora nemačke vladajuće koalicije s kraja maja, koja se usaglasila da će Nemačka do 2022. godine ugasiti sve svoje nuklearne reaktore.
Nemačka je nuklearkama pokrivala 23 posto svojih potreba za električnom energijom i moraće do 2022. da pronađe načina kako to da nadoknadi.
Zatvaranju nuklearki protive se četiri velike kompanije: RWE, E.ON, Vattenfall i EnBW, koje njima upravljaju. Smatraju da će se njihovo zatvaranje jako odraziti na nemačku industrijsku bazu.
