Najniža cena kafe u poslednjih 13 godina rezultiraće marginalizacijom većine proizvođača, procenjuju analitičari tog tržišta, a učvrstiće položaj država koje su znatno modernizovale proizvodnju, poput Brazila i Vijetnama.
Sve opsežnije uvođenje mehanizacije i novih tehnologija u uzgoju kafe rezultiralo je rastom produktivnosti kod ta dva najveća svetska proizvođača koje konkurenti iz Južne Amerike i Afrike teško mogu da prate.
Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, te dve države proizvode više od polovine svetskog uroda kafe, a udeo im i dalje raste. Pre samo dve decenije iz Brazila i Vijetnama dolazila je trećina roda.
Vodeći Brazil sam snadbeva svetsko tržište sa 37 odsto kafe, a jasan znak povećane produktivnosti je podatak iz prošle godine o rekordnih 62 miliona vreća. Rekordni rod ostvaren je uprkos tome što se površina pod zasadima kafe smanjuje već šestu godinu.
Vijetnamska proizvodnja takođe raste, dok je na primer, Kolumbija rekordni rod poslednji put zabeležila početkom 90-ih godina, dok je u Gvatemali rekord ostvaren pre 20 godina.
Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuju da je prosečni prinos brazilskih farmi u posljednjih 10 godina naglo porastao, više od 40 odsto, na 1,5 tona po hektaru.
Vijetnam je prosečni prinos povećao 18 odsto na 2,5 tone po hektaru. Kolumbija je takođe povećala prinos za solidnih 12 odsto, ali se on kreće oko tone po hektaru. Kod srednjoameričkih proizvođača zabeležen je međutim pad od tri odsto na slabašnih 600 kilograma.
Terminski ugovori na sortu kafe arabika - najkorišćenije globalno merilo za cene kafe - u maju su pali na 87,6 centi za približno pola kilograma što je najniža cena od maja 2005. godine.
U međuvremenu se cena ponešto oporavila, ali je i dalje prenisko za većinu svetskih proizvođača.
