Međutim, on je u intervjuu za CNBC rekao da je imao radikalnu ideju, koja bi se mogla primeniti, kako bi se ublažila potencijalna šteta, koju bi AI mogla da nanese društvu.
U svom govoru pre Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Šiler je rekao da je stav o dolasku i uticaju veštačke inteligencije bez presedana. On je još dodao da veštačka inteligencija predstavlja nepoznati entitet, koji unapred stvara ogromnu neizvesnost i utiče različito na različite ljude.
"Sve se može dobro završiti. Možda ćemo imati više nastavnika u školi i manje časova, a ljudi će se starati o starima i živećemo duže. Ne znam. Videćemo. Ali, za mene lično je velika stvar ta neizvesnost sa kojom se suočavamo zbog potencijalnih promena koje bi mogla da donese veštačka inteligencija."
AI je u poslednjih nekoliko godina privukao veliku pažnju usred široke zabrinutosti da će veštačka inteligencija i roboti, zameniti ljude, što će izazvati seizmički pomak, kako u ekonomiji, tako i u društvu.
Podsetimo, pre nepunih pet godina Univerzitet Okford je objavio studiju, koja procenjuje da bi 47 odsto radnih mesta u SAD moglo biti zamenjeno robotima i automatizovanom tehnologijom, i to u roku od 20 godina.
Osiguranje karijere
Pa ipak, ne dele svi isto mišljenje da će veštačka inteligencija biti tako loša stvar. Na primer, istraživačka firma „Gartner“ je u nedavnom izveštaju rekla da bi AI mogla da kreira 2,3 miliona radnih mesta do 2020. godine, što prelazi cifru od 1,8 miliona radnih mesta koja bi mogla da nestanu.
Šiler, koji je 2013. godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, rekao je da se zalagao za neku vrstu "osiguranja", koja bi ublažila potencijalni gubitak posla ili pad prihoda, koje bi AI mogla da izazove.
"Mislim da se ljudi suočavaju sa karijernim rizicima kao nikada ranije, a ono što sam zagovarao u knjizi "Finansije i dobro društvo" je da trebamo da razmišljamo o nekoj vrsti programa osiguranja, kako za pojedince, tako i za njihove karijere“, objasnio je.
"Počinjemo da uviđamo da nam je neophodna neka vrsta osiguranja. Sada imamo akademije za web dizajn, koje uče mlade da programiraju računare koji bi sami održavali sadržaj na internetu i ne naplaćuju ništa sem uverenja da ćete dobiti posao sa određenim nivoom prihoda i uz najavu da će vas oporezivati sa 10 odsto u prvoj godini u kojoj ostvarite prihod. Dakle, obećavaju vam posao, a ako ne dobijete posao, ne plaćate ništa - to se zapravo danas dešava."
