Od početka svetske finansijske krize, 2008. godine, NPL-ovi su postali sastavni deo portfelja većine banaka u evropskim zemljama i beleže konstantan rast. Prema podacima Svetske banke za 2015. godinu, prema udelu nenaplativih kredita u ukupno odobrenim zajmovima, Srbija je, sa 22 odsto, na četvrtom mestu u Evropi, posle Kipra, čije banke imaju gotovo polovinu problematičnih kredita, zatim Grčke, gde je trećina zajmova nenaplativa i Slovenije, koja ima 28 odsto NPL-ova. Najniži nivo nenaplativih kredita imaju banke u Švedskoj, svega 1,1 odsto, zatim slede Norveška sa 1,4 odsto i Finska sa 1,7 odsto. U Velikoj Britaniji i Holandiji nivo NPL-ova je 2,9 odsto, dok je u Nemačkoj 3,4 procenta. Prema podacima Evropske bankarske agencije, ukupna vrednost nenaplativih kredita u evropskim bankama iznosi oko bilion evra, što odgovara godišnjem BDP-u Španije. U vodećim evropskim bankama ukupan nivo NPL-ova je oko 5 odsto, dok je u SAD ispod 3 procenta, a u Aziji još niži.
Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim
Za dalji pristup morate biti registrovani korisnik.
Komentari nisu dozvoljeni za ovaj post.
