Zahvaljujući tome, od početka godine, odnosno, za jedanaest meseci, osnovano je oko 40.000 novih privrednih subjekata. U ovoj godini imamo za 4 odsto više privrednih društava i za 3 odsto više preduzetnika nego u istom periodu prošle godine, izjavio je u intervjuu za naš portal direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović.
Napredak Srbije na Doing Business listi Svetske banke ostvaren je zahvaljujući unapređenju procedura registracije i izdavanja građevinskih e- dozvola u Agenciji za privredne registre. Od prošle godine primenjuje se sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. Kakvi su dosadašnji rezultati, odnosno, šta je to donelo privrednicima u smislu ušteda, a šta ARP-u u smislu redovnijeg dostavljanja izveštaja preduzeća?
U poslednjem Izveštaju „Doing Business 2018”, Srbija je rangirana na 32. mesto svetske rang liste po indikatoru „pokretanje poslovanja“. Ovaj rezultat je postignut zahvalјujući pobolјšanju propisa vezano za poslovanje i podizanju efikasnosti registra u APR. Za godinu dana ostvaren je napredak za 15 pozicija, a naše procedure imaju osvojenih 92,57 bodova u odnosu na idealno poslovno okruženje (100 bodova).
U protekloj godini je olakšano osnivanje privrednih subjekata smanjenjem administrativne takse za overu potpisa, a zahvaljujući skraćenju procedura i unapređenju elektronske razmene podataka između APR-a i Poreske uprave, vreme potrebno za sprovođenje procedure upisa u registar privrednih subjekata APR-a i registar poreskih obveznika svedeno je na 1 dan. Od momenta podnošenja registracione prijave i dokumentacije za osnivanje do izdavanja rešenja o registraciji, sa dobijanjem PIB-a i prijava privrednih subjekata u PIO fond i RZZO, kod 99 odsto privrednih društava i preduzetnika ova procedura, ukoliko je dokumentacija ispravna, okonča se u okviru jednog dana. Sa ostalim koracima i procedurama koje se odnose na pokretanje poslovanja, prema izveštaju Svetske banke, vreme koje se potroši na njihovo sprovođenje traje ukupno 5,5 dana.
Od 2015. godine, postepeno je uvedeno i elektronsko podnošenje finansijskih izveštaja tako da su sada svi obveznici (privredna društva, preduzetnici, finansijske institucije i ostala pravna lica) u obavezi da sastave finansijski izveštaj u elektronskom obliku, da ga potpišu elektronskim potpisom i dostave ga preko aplikacije Posebnog informacionog sistema APR za finansijske izveštaje. Od prošle godine uvedena je još jedna novina - plaćanje usluge registracije i objavljivanja finansijskog izveštaja preko interneta svim vrstama komercijalnih platnih kartica. To je prva, potpuno zaokružena, e-usluga koju je jedan državni organ pružio privrednicima i građanima. U 2016. godini, APR je primio više od 308.000 izveštaja, od čega je manje od 1 odsto bilo onih, koji nisu predali izveštaj u zakonskoj formi - elektronskom obliku, već u papiru. Nakon perioda prilagođavanja privrednika na novi sistem rada i stabilizacije informacionog sistema APR-a, svi zajedno bićemo spremniji za elektronsko poslovanje i e- upravu, koja donosi mnoštvo prednosti.
Srbija je na listi Svetske banke u pogledu izdavanja građevinskih dozvola na 10. mestu. Šta je najviše doprinelo tako dobrom plasmanu?
Uvođenjem objedinjenih procedura i elektronske centralne evidencije, u Srbiji se danas za 7 dana izdaju e-dozvole, što je veliki skok u odnosu na raniji period. Reforma, koju je sprovelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obuhvatila je objedinjavanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola i uvođenjem elektronskog sistema za podnošenje prijava, izdavanje e-dozvola i praćenje svakog pojedinačnog predmeta i elektronske dokumentacije priložene u postupku pribavlјanja dozvola.
Od 1. januara prošle godine, u postupku objedinjene procedure svi zahtevi se podnose isklјučivo elektronskim putem, preko Centralne evidencije objedinjenih procedura, odnosno IT sistema Agencije za privredne registre, u okviru kojeg 7.200 službenika i zaposlenih u oko 1.200 organa i institucija širom Srbije svakodnevno sprovodi postupak objedinjene procedure, koristeći jednostavnu aplikaciju za čije je funkcionisanje odgovorna Agencija. Od početka godine, preko Centralne evidencije primlјeno je 83.500 zahteva.
Skraćenjem procedura i uvođenjem aplikacije za elektronsku registraciju i plaćanje, postignuta su pojednostavljenja administrativnih procedura u više oblasti iz delokruga rada Agencije. Kada će APR uvesti elektronsku registraciju firmi?
Početkom sledeće godine biće uvedena elektronska registracija za preduzetnike i jednočlana društva sa ograničenom odgovornošću. Oni će moći elektronski da popune prijave na internet stranici Agencije, da podnesu dokumentaciju i preuzmu rešenja o osnivanju u elektronskoj formi, bez dolaska na šaltere ili slanja papira poštom. Kako je procedura za osnivanje preduzetnika i jednočlanog doo-a najjednostavnija, to će biti pilot- projekat od kojeg će APR postepeno uvoditi e-registraciju i za ostale pravne forme.
Da li će to uticati da se poveća broj novoosnovanih firmi? U kojim delatnostima je ove godine otvoren najveći broj firmi?
Predvidljivo i sigurno poslovno okruženje najviše podstiče osnivanje novih privrednih subjekata. Elektronska registracija uticaće na skraćenje vremena potrebnog za sprovođenje administrativnih procedura koje bi trebalo da budu što je moguće jednostavnije kako ne bi obeshrabrili preduzetnike i poslovne ljude na samom početku pokretanja posla.
Od početka godine, za jedanaest meseci, osnovano je oko 40.000 novih privrednih subjekata. U ovoj godini imamo za 4 odsto više privrednih društava i za 3 odsto više preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Među novoosnovanim privrednim društvima prednjače delatnosti kao što su trgovina, konsultantski poslovi, gradnja, restorani i ugostiteljske usluge, drumski prevoz i računarsko programiranje. Kod preduzetnika, osim pomenutih, zastupljene su i delatnosti kao što su frizerski i kozmetički saloni, taksi prevoz, održavanje i popravka motornih vozila.
Kakvi su efekti uvođenja Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre, koja je počela sa radom pre nešto više od godinu dana? Da li se povećala sigurnost poslovanja u Srbiji?
Ova elektronska evidencija obuhvata, na jednom mestu, zabrane i mere koje su izrekli nadležni organi protiv privrednih subjekata i njihovih vlasnika, direktora, članova nadzornih odbora, odnosno na osnovu čijeg su nezakonitog poslovanja izrečene krivične, prekršajne ili upravne sankcije. Najviše upisanih podataka u ovoj evidenciji se, za sada, odnosi na zabrane raspolaganja novčanim sredstvima iz prinudne naplate Narodne banke Srbije, kao i na mere izrečene na osnovu propisa o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Postojanje registara, generalno, kao i ove Centralne evidencije, povećava transparentnost poslovanja, a samim tim utiče i na podizanje nivoa sigurnosti.
Privrednici se žale da sudski sporovi traju dugo. Da li će nedavno potpisan Protokol o saradnji APR-a i Ministarstva pravde i Sporazum o elektronskoj razmeni podataka doprineti ubrzanju sudskih postupaka?
Za povećanje sigurnosti poslovanja u Srbiji od posebnog značaja je razmena elektronskih podataka između državnih organa. Na osnovu elektronskog povezivanja između službenih evidencija Ministarstva pravde sa registrima koje vodi Agencija, sudovima i drugim pravosudnim organima su „jednim klikom“, putem veb servisa APR-a, dostupni podaci o registrovanim pravnim licima i preduzetnicima, dok će Agencija preuzimati podatke o ustanovama, stečajnim postupcima koje sprovode privredni sudovi, o merama izrečenim za privredne prestupe i u krivičnim postupcima protiv lica registrovanih u APR-u.
Ova saradnja trebalo bi da doprinese ubrzanju sudskih postupaka i efikasnijem vođenju Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre, pa se pravi efekti ovih zajedničkih aktivnosti tek očekuju u budućem periodu.
Nedavno je APR pokrenuo postupke prinudne likvidacije privrednih društava, a zakonske uslove ispunjava oko 1.500 firmi. Kako se odvija sam postupak i šta je njegov cilj?
APR po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije kod privrednih društava kod kojih za to postoji pravni osnov, zasnovan na odredbama Zakona o privrednim društvima. Među razlozima za ulazak privrednog društva u status prinudne likvidacije su nepostojanje registrovanog zakonskog zastupnika društva, ništavost osnivačkog akta ili ništavost registracije koja je utvrđena pravnosnažnom odlukom suda, kao i neusklađenost privrednog društva sa zakonom.
Od oko 1.500 privrednih društava koja se nalaze u bazi podataka Registra privrednih subjekata i ispunjavaju uslove za pokretanje postupka prinudne likvidacije, APR je kod 1.200 društava pokrenula postupak prinudne likvidacije.
Privredna društva, koja se nalaze u statusu „u prinudnoj likvidaciji” imaju mogućnost da otklone nedostatke zbog kojih su u tom statusu, ali ukoliko to ne učine u zakonskom roku sledi njihovo brisanje iz registra, po isteku perioda od godinu dana od pokretanja postupka prinudne likvidacije. Dok su u ovom statusu, poverioci mogu u sudskom postupku da naplate svoja potraživanja od članova društava.
Cilј primene ovog instituta je ažurno stanje u registru i privredi, odnosno da se svi oni koji ne posluju u skladu sa zakonom izmeste iz pravnog prometa i da imamo zakonito poslovanje u privredi.
U 2018. godini trebalo bi da počne sa funkcionisanjem Regionalni portal privrednih registara koji je finansiran od strane Evropske banke za obnovu i razvoj. Šta će to doneti privrednicima?
Regionalni portal privrednih registara je elektronska platforma preko koje će privrednici moći da naručuju usluge i servise koji se odnose na elektronske poslovne podatke koji se vode u zvaničnim registrima regiona. Preko platforme će se, najpre, povezati makedonski Centralni registar i srpska Agencija za privredne registre, ali u narednom periodu očekujemo priključivanje zvaničnih institucija Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Albanije i BiH.
Preko ovog portala, korisnici će moći da naručuju poslovne podatke i informacije o registrovanim preduzetnicima i privrednim društvima u Makedoniji i Srbiji, kao i podatke iz finansijskih izveštaja, dok će se vremenom uvoditi u ponudu i nove usluge i servisi. Ako se privrednici međusobno povezuju i ne poznaju granice u svom poslovanju, zašto se ne bi povezali i zvanični registri iz regiona?
Korist za privrednike ogleda se u olakšanom pristupu ažurnim i pouzdanim poslovnim podacima o privrednim subjektima iz regiona, kako bi se unapredila prekogranična privredna aktivnost i saradnja.
Kakvi su Vam planovi za narednu godinu? Da li privrednici mogu očekivati nove usluge APR-a?
Planovi za 2018. godinu usmereni su na dalje olakšavanje procedura za osnivanje i registrovanje, sa krajnjim ciljem uvođenja elektronske registracije, kao najbržeg i najlakšeg načina komunikacije između države i građana. Takođe, u planu je uvođenje i razvoj novih usluga i servisa za privrednike i građane u zemlji i van granica Srbije.
Naš je cilj da participiramo u svim državnim projektima koji se odnose na razvoj e- uprave, svesni toga da će povezivanje državnih organa i institucija omogućiti veću efikasnost, ekonomičnost i transparentnost, što je krajnji cilj postojanja i same Agencije za privredne registre!
Biljana Blanuša
