To je takođe izazvalo nagli rast dolara i prinosa na obveznice.
Dolar je zabeležio najveći jednodnevni rast u poslednjih 15 meseci posle sednice FED-a, dok je prinos na referentne 10-godišnje hartije od vrednosti SAD-a skočio najviše od početka marta.
Pad cena akcija je bio nešto blaži, uz umerene gubitke na Vol Stritu, a najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, dotakao je najniži nivo od kraja maja krećući se na popodnevnom trgovanju po azijskom vremenu u minusu za 0,5 odsto.
Japanski indeks Nikei pao je za 1,0 procenat, američki terminski indeks S&P 500 je skliznuo za 0,4 odsto, a isti procenat pada beleže i evropski EuroSTOKS 50 i londonski FTSE fjučersi, prenosi B92.
Prema grafikonu koji ilustruje očekivanja pojedinačnih članova FED-ovog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), 13 od 18 članova tog tela predviđa povećanje referentne kamate u 2023. u odnosu na ranijih samo šest, dok sedam njih čak očekuje da bi prvi takav korak mogao da se dogodi već 2022.
Mada ova očekivanja ne znače da će se to obavezno dogoditi, taj nagli zaokret u mišljenjima članova FOMC-a je potpuno iznenadio tržišne aktere.
Prinosi na američke državne 10-godišnje obveznice porasli su za skoro devet baznih poena na 1,57 odsto.
Dolar je takođe uzleteo sa nedavnog uskog raspona trgovanja, skočivši za 0,9 posto prema korpi rivalskih valuta na 91,387 poena, što je njegov najveći dobitak od marta prošle godine.
