Grupa je ovo učinila u nastojanju da zaustavi pad cena "crnog zlata" izazvan slabljenjem globalne ekonomije.
To je najveće smanjenje proizvodnje Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njenih saveznika od 2020. godine, koje neće imati tako veliki uticaj na globalnu ponudu kako to sugeriše cifra iz naslova, jer neke zemlje članice već pumpaju znatno ispod svojih kvota, što znači da su u skladu s novim ograničenjima i neće dodatmo rezati proizvodnju, prenosi B92.
Uprkos tome, odluka naftnog kartela rizikuje da zada još jedan udarac globalnoj ekonomiji koja se već bori s inflacijom izazvanom visokim cenama energije. Ovaj potez takođe može da iziritira SAD i da bude okidač za potencijalni odgovor Vašingtona.
Rezanje proizvodnje od dva miliona barela dnevno biće proporcionalno raspodeljeno među članicama, pri čemu će osnov za podelu biti ranija proizvodna kvota svake zemlje. To znači da će samo osam zemalja zaista obuzdati pumpanje, što će rezultirati realnim smanjenjem proizvodnje od oko 880.000 barela dnevno.
Investiciona banka Morgan Stenli je podigla prognozu cene nafte za prvi kvartal 2023. sa ranije procenjenih 95 na 100 dolara po barelu, navodeći da će dogovor grupe OPEC+ o oštrom smanjenju proizvodnje i embargo EU na rusku naftu koji treba da stupi na snagu u decembru dovesti do oskudne ponude.
