“Odluka Evropske unije o otvaranju Pregovaračkog poglavlja 4 rezultat je mera i zakonodavnih aktivnosti koje je Republika Srbija preduzela u prethodnom periodu, kao i sprovedenih reformi na institucionalnom nivou. Najšire posmatrano, liberalizacija kretanja kapitala, tržišta nekretnina, kao i platnih usluga, svim učesnicima na finansijskom tržištu otvara veće mogućnosti izbora i dovodi do snižavanja troškova, dok je usklađivanjem domaće regulative sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obezbeđeno transparentno i bezbedno ulaganje novca i unapređen položaj Republike Srbije u međunarodnim okvirima”, saopšteno je iz NBS.
“U oblasti koja se odnosi na kretanje kapitala i tekuća plaćanja izvršene su značajne izmene domaćih propisa, kojima smo obezbedili konkretne koristi našim građanima i privredi. Liberalizacijom tekućih plaćanja i, u okviru kapitalnih poslova, direktnih investicija, dugoročnih portfolio ulaganja i dugoročnih kredita, kratkoročnih prekograničnih kreditnih poslova koje obavljaju banke, kao i kratkoročnog zaduživanja po komercijalnim kreditima i po finansijskim kreditima koji su namenjeni za finansiranje uvoza, izvođenje investicionih radova u inostranstvu i refinansiranje, kao i potpunom liberalizacijom kratkoročnih finansijskih kredita i kratkoročnih portfolio investicija prema zemljama Evropske unije – izvršeno je osavremenjavanje propisa koje je dodatno uticalo na pozitivne ekonomske rezultate zemlje”, kaže se dalje u saopštenju .
“U oblasti platnog sistema Republika Srbija, odnosno Narodna banka Srbije, je postigla verovatno i najveći napredak u okviru ovog poglavlja, imajući u vidu da se Zakon o platnim uslugama kojim se uređuje ova materija primenjuje još od 2015. Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama 2018. nastavljeno je dalje usaglašavanje pravnog okvira sa propisima Evropske unije kojima se uređuju uporedivost naknada za platne usluge u vezi s platnim računom, promena platnog računa i pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. Uvođenjem brojnih novina ovaj zakon predstavlja dobar primer za to kako usklađivanje domaćeg zakonodavstva s propisima Evropske unije donosi direktne koristi građanima i privredi, što je uvek u fokusu Narodne banke Srbije. Ovim zakonom naš pravni okvir uskladili smo s četiri veoma značajna propisa Evropske unije u oblasti platnog sistema, i to s propisima kojima se uređuju platne usluge, konačnost poravnanja u platnim sistemima, elektronski novac, pravo na platni račun s osnovnim uslugama i uporedivost naknada. Povećana je konkurencija u domenu pružanja platnih usluga, tako da danas, pored banaka, na našem tržištu posluje 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca. Platne usluge su sada ne samo dostupnije građanima, već im je i kvalitet poboljšan uvođenjem brojnih inovativnih servisa u cilju boljeg pozicioniranja na tržištu u uslovima velike konkurencije. Bitno smo unapredili i stepen zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga u predugovornoj fazi, kao i tokom trajanja ugovora i u svakoj fazi izvršenja platne transakcije bez obzira na vrstu instrumenta, a unapredili smo i mehanizam ostvarivanja te zaštite. Prelazak korisnika iz jedne banke u drugu znatno smo pojednostavili – dovoljno je da se korisnik obrati novoj banci, koja u njegovo ime obavlja kompletan postupak prenosa računa. Prvi put se korisnicima garantuje i pravo na platni račun s osnovnim uslugama uz koji mogu koristiti i elektronsko bankarstvo i platne kartice. Standardizovali smo nazive platnih usluga uvođenjem jedinstvene terminologije koje se banke moraju pridržavati kako bi korisnici mogli lako da uporede različite ponude banaka i izaberu najpovoljniju. Uvođenje elektronskog novca, podsticanje konkurencije, kao i drugi novi propisi i moderna infrastruktura Narodne banke Srbije, uticali su na banke da ubrzano svoju ponudu šire kroz još inovativnije servise zasnovane na biometrijskim načinima identifikacije, veštačkoj inteligenciji i drugim najsavremenijim tehnologijama. Dajući primer drugima, Narodna banka Srbije je pustila u rad novi platni sistem najsavremenijeg tipa – sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem. Zahvaljujući ovom sistemu najnovije generacije u svetskim okvirima, čijim radom kao operator upravlja Narodna banka Srbije, naši građani i privreda mogu da vrše elektronska plaćanja neprekidno – 24 sata dnevno, tokom svakog dana u godini, a novac se krajnjem korisniku prenosi skoro pa trenutno. U prvoj nedelji decembra u proseku je dnevno izvršeno 48.250 instant plaćanja, prosečne vrednosti 522 miliona dinara. Dodatno, donošenjem Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je takođe deo oblasti platnog sistema, obezbeđeno je smanjenje troškova kartičnih transakcija, uz istovremeno unapređenje upravljanja sistemskim rizikom platnog sistema u zemlji u skladu sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti”, navodi se dalje u saopštenju.
NBS dalje saopštava:” I u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Republika Srbija je postigla značajan napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, imajući u vidu da je donela novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojim je izvršeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa relevantnim preporukama FATF (Financial Action Task Force – međunarodnog tela koje usvaja globalne standarde u ovoj oblasti) i Četvrtom Direktivom (EU) 2015/849. Narodna banka Srbije je posebno svojom regulatornom i supervizorskom aktivnošću pružila podršku napretku u svojoj oblasti, donoseći nove smernice za primenu zakona i unapređujući propise u oblasti licenciranja, uz punu praktičnu realizaciju novih zakonskih rešenja. Takođe, Narodna banka Srbije aktivno sarađuje sa regulatorima i supervizorima stranih država, doprinoseći sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u međunarodnim finansijskim tokovima. Posebno je značajno to što je Republika Srbija u vrlo kratkom roku u potpunosti sprovela Akcioni plan FATF iz februara 2018. godine, a u mnogim oblastima otišla i korak dalje od onoga što je traženo ovim akcionim planom. Navedeno je potvrdio i FATF u svom javnom saopštenju objavljenom nakon plenarnog zasedanja tog tela u junu 2019. godine, čime je istaknut značajan napredak koji je Republika Srbija postigla u poboljšanju svog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, potvrđujući na taj način da su mehanizmi u ovom domenu značajno ojačani. Ocenjeno je da je osigurana politička posvećenost na najvišem nivou, kao i da su obezbeđeni institucionalni kapaciteti za održivost reformi sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma”.
“U dosadašnjem procesu ispunjavanja kriterijuma za članstvo i usklađivanja sa pravnom tekovinom Evropske unije, Narodna banka Srbije preduzela je važne korake ka potpunoj harmonizaciji domaćih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije, doprinoseći unapređenju privrednog ambijenta i razvoju usluga koje će biti kvalitetnije, raznovrsnije i dostupnije građanima. U prilog navedenom govori i činjenica da su, pored Poglavlja 4 – Slobodno kretanje kapitala, koje je danas otvoreno, u proteklom periodu otvorena i dva poglavlja u kojima je Narodna banka Srbije prvonadležna, i to Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika na Međuvladinoj konferenciji u decembru 2018, a Poglavlje 9 – Finansijske usluge na Međuvladinoj konferenciji u junu 2019. Pored toga, na Međuvladinoj konferenciji u decembru 2018. otvoreno je i Poglavlje 18 – Statistika, u kojem Narodna banka Srbije, kao jedan od odgovornih proizvođača zvanične statistike, ima značajnu ulogu”, zaključuje se u saopštenju.
