Otvarajući Samit ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je naglasio da su ekonomski rast i makroekonomska stabilnost uz puno poštovanje principa održivog razvoja, neki od ključnih, ako ne i najznačajniji prioriteti Vlade Srbije.
"Istrajavanjem na strukturnim reformama, stabilnoj fiskalnoj politici i promociji investicija, Vlada Srbije nastoji da održi i unapredi kvalitetno i privlačno poslovno okruženje koje će stimulisati kako inostrane, tako i domaće kompanije da investiraju u projekte u Srbiji. I brojne druge mere Vlade, vodiće ka jačanju ekonomskih performansi, povećanju izvoza, kao i smanjenju javnog duga zemlje", poručio je Dačić
Dačić je ukazao i da uključivanjem u projekte od regionalnog i globalnog značaja poput inicijative "Pojas i put", ali i druge forme ekonomske integracije, Srbija želi da doprinese još boljem umrežavanju s partnerima koji dele njene vrednosti i ciljeve.
"Kroz saradnju, kako s drugim zemljama, tako i s međunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama, Srbija daje svoj doprinos globalnoj stabilnosti i najznačajnijim globalnim projektima, poput Agende održivog razvoja UN do 2030. godine", rekao je ministar.
Predsednica odbora direktora Saveta stranih investitora (FIC) Jana Mihailova izjavila je da su kompanije članice ovog udruženja u proteklih 15 godina investirale 33 milijarde evra u Srbiju i zaposlile više od 100.000 građana.
Ona je navela da je stav FIC-a da Srbija nastavlja sa stalnim napretkom u mnogim oblastima, a da je stabilno makro-ekonomsko okruženje u Srbiji ključni faktor zdravog ekonomskog rasta, a što, kako je rekla, potvrđuju i sve cifre.
S druge strane, Mihailova je navela da postoji još dosta toga što mora da se uradi po pitanju transformacije ekonomije, i to pre svega u oblastima poreskog rasterećenja, sektoru rada, inspekcijskog delovanja, kao i po pitanju bezbednosti hrane.
Ona je rekla i da država mora više da se posveti sprovođenju zakona, koji bi morali da se podjednako primenjuju na sve koji učestvuju u tržišnoj utakmici. Takođe, napominje, transparentnost prilikom i pre izmena i dopuna zakona, kao i tokom njihovog donošenja, mora biti deo javne rasprave jer se u suprotnom narušava poverenje privatnih kompanija u zemlju u kojoj posluju.
Osnivač Centra za napredne ekonomske studije Kori Udovički ocenila je da je Srbija danas fokusirana na dovođenje stranih investitora, ali da njihovo privlačenje više nije po svaku cenu, kao što je to bilo ranije.
Udovički je, govoreći o diversifikaciji poslovanja i ljudskim resursima važnim za razvoj ekonomije, istakla da je stopa nezaposlenosti u Srbiji sve manja, te da ona ne odskače previše od evropskog proseka i da se upravo zbog toga vodi računa ko će investirati u Srbiji.
Ocenjuje da je Srbiji potrebno još tehnološki usmerenih preduzeća, te da, kako smatra, za sada nema jasnog društvenog plana kako unaprediti ukupnu produktivnost zaposlenih u Srbiji. U tom smislu je navela podatak da oko 150.000 građana koji rade u javnim preduzećima rade na poslovima koji nisu produktivni. Kaže i da bi trebalo odgovoriti na pitanje šta je potrebno da Srbija ima 75 odsto zaposlenih i da njen BDP raste pet odsto na godišnjem nivou.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da je u Srbiji potrebno otvoriti široku javnu debatu o razvojnim prioritetima u koju treba uključiti apsolutno sve u državi, kao i one koji su otišli i koji mogu da pomognu svojim ozbiljnim iskustvom i patriotizmom. Međutim, kako je dodala, prethodno treba odgovoriti na pitanje kuda se želi stići.
Istakla je da je razvoj tema koja mora da se stavi na dnevni red svuda, a da ozbiljnu društvenu debatu o tome treba voditi sa manje strasti nego što je to slučaj s dnevnom politikom, a sa mnogo više pameti. "Najozbijniji problem Srbije i celog regiona jeste taj što se teško uspeva dopreti do društvenog konsenzusa o tome kuda hoćemo da idemo, koja je naša razvojna perspektiva i na šta se treba fokusirati", rekla je Liht. Ona je ukazala i da je demografski problem najozbiljniji i da je zapravo vezan za perspektivu, kao i dugogodišnji problem odliva mozgova.
Navela je da ljudi odlaze iz malih mesta u Srbiji i upozorila da će Srbija za 20 ili 30 godina kao društvo i država biti koncentrisani u dva-tri veća grada.
Rešavanje kosovskog pitanja, članstvo u Evropskoj uniji i povećanje nataliteta, tri su najvažnija nacionalna cilja Srbije, ocenio je Ivan Vejvoda iz Instituta za društvene nauke u Beču.
Vejvoda je podsetio da je rešenje kosovskog pitanja bio nacionalni cilj i u vreme premijera Zorana Đinđića, koji je, podsetio je, tada govorio da će Srbija moći da napreduje samo ako reši dva osnovna pitanja - KiM i Haški tribunal.
Istakao je da je važan cilj Srbije i da postane članica Evropske unije, ali je ukazao da to ne znači samo puko članstvo, već usklađivanje vrednosti i demokratskih reformi sa članicama Unije.
"To pre svega znači nezavisno pravosuđe, slobodnu javnu sferu gde građani osećaju da mogu da razvijaju preduzetništvo i iskazuju ideje na slobodan način, i jednu efikasnu državnu vlast koja će gledati da sprovede ono što je u najvećem interesu građana", rekao je Vejvoda.
Treći bitan nacionalni cilj Srbije je, prema njegovim rečima, povećanje nataliteta, dodavši da demografski problem nije karakterističan samo za Srbiju, već za sve zemlje u regionu.
Na panelu posvećenom nacionalnoj strategiji inkluzivnog rasta predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović je istakao da je Srbija od 2000. do 2008. godine imala stope rasta BDP-a od 5,9 odsto i investicije od 24 odsto BDP-a. Zatim je usledio period pada BDP-a, što zbog svetske ekonomske krize, kad je 100 zemalja u svetu imalo pad, što zbog pogrešnih ekonomskih odluka 2012. godine. “Iako je od 2015. godine ponovo došlo do rasta BDP-a, Srbija od 2008. godine zaostaje za zemljama Jugoistočne Evrope, ali i Zapadnog Balkana. Od 2010. godine Srbija je imala rast BDP-a od 15 odsto, dok je on u zemljama JI Evrope iznosio 30 odsto”, objasnio je Vlahović.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu neće biti više povoljne konjukture iz EU, koja je postojala u prethodne dve godine, a najvažniji partneri Srbije Nemačka i Italija stagniraju i zbog toga je važno kakve će mere ekonomske politike doneti Valad Srbije. Za visoke stope rasta potrebne su investicije, koje još nisu dostigle potreban nivo, ali i jačanje institucija, pravna sigurnost i ravnopravnost na tržištu, ocenio je Vlahović.
Stephen Ndegwa iz Svetske banke je ukazao na tri izazova sa kojima će se Srbija suočiti i koje mora rešiti ako želi da ostvari održiv rast. Prvo, srednja klasa se povećava, ali manje nego u Evropi. Jedna četvrtina stanovništva Srbije je u riziku od siromaštva, dok je taj procenat u Evropi 17 odsto. Drugo, oko 50 odsto stanovništva u Srbiji je nezadovoljno životnim standardom, naročito mladi. I treće, indeks nejednakosti u Srbiji iznosi 37,8 odsto i najveći je u Evropi. To znači da je najveći jaz između onih sa najvišim primanjima i onih sa najmanjim. Najugroženije kategorije su mladi, žene i Romi.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da smo u varljivoj jeseni 2019. kada se govori o krizi, ali da se još ne zna kakav je odgovor naše ekonomske politike, jer se još kroji budžet za narednu godinu. “Povećavaju se plate u javnom sektoru, a malo se misli o sređivanju institucija i većim investicijama kako bi sistem bio snažniji kada jednom dođe kriza”, kaže Vučković.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije svojim potezima krši ono što je predvidela Fiskalnom strategijom, tako što će zadržati zabranu zapošljavanja i u idućoj godini, a povećanje plata u javnom sektoru je dvostruko veće nego što je predviđeno tim dokumentom, odnosno dva puta je veće od rasta BDP-a.
Smatra da se u odsustvu fokusiranije socijalne politike koriste pogrešne mere, kao što je isplata jednokratnog bonusa penzionerima pod okriljem da je to mera pomoći za najugroženije.
“Ne može se na osnovu statusa određivati socijalni položaj. Kao što ima bogatih penzionera, tako ima i siromašnih penzionera”, navodi Vučković.
Ocenio je da je dobro što javne investicije rastu, ali i ukazao na to da jedan dobar deo investicija odlazi na kupovinu opreme za sektor bezbednosti i da je visok iznos namenjen za to u 2019. godini rebalansom budžeta za ovu godinu dodatno povećan.
Tako, kaže, manje novca ostaje za osnovne infrastrukturne investicije kojoj pripada i komunalna infrastruktura. “Tako se dešava da ima novca za nabavku vojne opreme, a nema za osnovne potrebe ljudi. Gotovo polovina stanovništva u Srbiji nema ispravnu vodu za piće, veliki broj nema kanalizaciju, nedovoljno se pročišćava voda, a divlje deponije su svuda”, istakao je Vučković.
Zreli smo, smatra, za jedan popis javnih investicija koji će biti predstavljen javnosti i kredibilno ocenjen i diskusiju koje su potrebe, a koliko zapravo novca za to ima.
Vučković kaže da je prava šteta što Srbija ne koristi svoje potencijale i navodi da smo trenutno u jednoj zoni stabilnosti i nedovoljnog privrednog rasta i da je potpuno neizvesno kako ćemo se kretati dalje.
“Povoljni ekonomski uslovi u Evropi se smanjuju. Vrata za prolaz ka boljem društvu i ekonomiji se polako zatvaraju, još su otvorena. Pitanje je da li ćemo iskoristiti taj prolaz koji je sve uži i uži”, rekao je Vučković.
