Vanušić je rekla da se, zahvaljujući osnivanju Memorijalnog centra, logor „Staro sajmište“ učvršćuje u kolektivno sećanje čime se odaje poštovanje svima onima kojima je istorijsko pomračenje, pokrenuto verskom ili političkom isključivošću proglasilo dehumanizovanim i obespravljenim bićima nižeg reda nedostojnih života.
Događaji i ličnosti koji su dali trajan beleg našoj istoriji ne smeju biti zaboravljeni, rekla je pomoćnica ministra i napomenula da su oni pouzdan putokaz i čvrst dokaz našeg kolektivnog opredeljenja da se borimo protiv ideja diskriminacije, mržnje i da se ne odričemo osnovnog ljudskog prava na život i slobodu.
Vanušić je napomenula da je „Staro sajmište“, uprkos svom istorijskom značaju, sve do ove godine bio jedini neobeleženi logor u Srbiji, i više od sedam i po decenija prepušten zaboravu kao prostor mučilišta, gubilišta i sećanje na nedužno stradale žrtve. Ona je dodala da je nakon donošenja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ započeta sistemska briga.
Prema njenim rečima, od tog trenutka, započelo je sistemsko obnavljanje sećanja na logor terora koji se nalazio na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, a pod direktnom nemačkom vojnom upravom u kome su Jevreji, Srbi i Romi zverski prebijani, vešani i streljani, umirali od gladi, ili deportovani u druge logore za prinudni rad i u logore smrti, odakle se većinom nikad nisu vratili.
Pomoćnica ministra je poručila da će se zajedničkim radom, znanjem i posvećenošću taj prostor pretvoriti u savremeni izložbeni, obrazovni i naučno istraživački Memorijalni centar po ugledu na najbolje primere u Evropi i svetu.
V.d. direktora Memorijalnog centra „Staro sajmište“ Krinka Vidaković-Petrov ukazala je na simboliku logora budući da se danas obeležava početak interniranja u Jevrejski logor Zemun 1941. godine.
Vidaković-Petrov je rekla da posetioci mogu da osete kada uđu u izložbeni prostor, kako korak po korak napuštaju svet normalnosti i ulaze u logorski svet mraka i teskobe, straha i beznadežnosti, obezličenja i poniženja, nemoći i beznađa koje su iskusili zatočenici.
Ona se nada da će izložba sve podsetiti šta znači univerzalna ljudska vrednost – sloboda, jer, kako je rekla, njenu vrednost najbolje znaju oni koji je nisu imali, a oni koji je danas imaju, iz tih razloga ne bi smeli da dozvolimo da je izgubimo - u pogubnoj lakoći zaborava i neznanja.
Vidaković-Petrov je podsetila da je od ukupno oko 40.000 zatočenika u logoru Sajmište, stradalo oko 17.000, što ga čini, na današnjoj teritoriji Srbije, najvećim nacističkim logorom kako po broju zatočenika, tako i po broju žrtava. Ona je naglasila da ovaj logor predstavlja simbol stradanja Jevreja Srbije, srpskih Roma i Srba, kako iz Srbije tako i iz NDH, ali, pre svega, simbol je stradanja svih onih, koje su okupacione vlasti proglasile neprijateljima, bilo zato što su rođeni kao Srbi, Jevreji i Romi, ili zato što su se suprotstavljali zlu rasizma, fašizma i nacizma.
Zlo je veliki majstor, a njegov pritajeni šegrt je zaborav, rekla je direktorka Centra i zaključila da je logor Sajmište bio je sedam decenija prekriven zaboravom, kao i da je došlo vreme da se oslobodi i „da se poklonimo senima njegovih žrtava šo je osnovni zadatak Memorijalnog centra "Staro sajmište".
Autor fotografija: Goran Zlatković.
