Privrednici bi ubuduće na povraćaj PDV-a mogli da čekaju samo 24 časa, umesto dosadašnjih mesec i po dana, pa i više, što bi sasvim sigurno doprinelo konkurentnosti naših kompanija na domaćem, ali i svetskim tržištima, piše “Politika”.
Siniša Mali, ministar finansija, najavio je da će zakonski rok od 45 dana najverovatnije biti ukinut kroz izmenu propisa na čemu se trenutno radi. Smatra da nema razloga da se povraćaj PDV ne isplati narednog dana po obavljanju posla ako je dokumentacija ispravna, a novca za to u budžetu ima.
Ako pare nisu problem, onda je Poreska uprava, za koju su članovi Američke privredne komore nedavno ukazali ministru da mora biti efikasnija, posebno u domenu ujednačenja postupanja i tumačenja poreskih propisa.
Svetska banka je odobrila 50 miliona evra za reformu Poreske uprave.
“Imaćemo potpuno nov softver i hardver do 2021. godine. Videćete potpunu promenu i inžinjering procesa Poreske uprave, a privrednici će biti zadovoljniji”, obećao im je Mali.
Nereformisana Poreska uprava, prema mišljenju Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, jeste i glavni razlog kašnjenja u povraćaju PDV-a.
“Prošle godine se na povraćaj novca čekalo i do dva meseca, dok se sada sve završava uglavnom u zakonskom roku do 45 dana. Sve zavisi od meseca u godini, obima posla i brzine činovnika koji obrađuju zahteve. U drugim državama se takvi zahtevi obrađuju po automatizmu”, kaže Rajić.
On navodi da privrednici u EU u proseku na povraćaj PDV-a čekaju do 15 dana, mada se uglavnom sve završava za jedan do sedam dana, ali taj prosek kvare istočno-evropske zemlje.
To su prihvatljivi rokovi, smatra naš sagovornik, jer firme računaju na taj novac. On im treba da bi kupovale sirovine. Ako tog meseca, kada su fakturisali, izostane povraćaj novca, negde moraju da zakinu – ili neće platiti dobavljače ili će radnici ostati uskraćeni za zarade.
“Tako opet upadaju u začaran krug dugovanja. Vlasnici preduzeća ne mogu da čekaju povrat PDV-a i primorani su da podižu kredite po nepovoljnim kamatama, kako bi uložili, recimo u neophodnu nabavku. Čak i kada stigne povrat PDV-a, u minusu su za iznos kamate na kredit koji su uzeli. Prosto postoji potreba za smanjenje broja dana koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje svih obveznika koji se nalaze u sistemu PDV-a. Jer, ovako na primer izvozno orijentisane kompanije automatski postaju nekonkurentne na stranim tržištima”, objašnjava Rajić uz napomenu da je problem i to što se kod nas PDV plaća na osnovu onoga što je fakturisano, a ne na osnovu prometa.
Da bi srpski privrednici već sutradan imali na računu novac od vraćenog PDV-a potrebno je, kaže, izgraditi dobar informatički sistem i centralni registar, to jest omogućiti Poreskoj upravi da kontroliše stanje na tekućim računima, kao što to za sada može samo Narodna banka Srbije. On navodi da se u mnogim evropskim državama PDV vraća po automatizmu, jer se elektronski prate tokovi novca. Tačnije, prati se promet na relaciji preduzeće, koje traži povraćaj PDV-a, dobavljač, bankovni račun.
Tamo gde postoje odstupanja u isporuci ili prometu, u odnosu na prethodne mesece, i veliki skokovi poreznici kreću u proveru. “Naš sadašnji sistem nije standardizovan. Poreznici kada im je nešto sumnjivo i kada žele da provere tokove novca odlaze u firmu i češljaju poslovne knjige. Isključivo se oslanjaju na terensku kontrolu, a to bi mogli da urade i elektronski. I tu se gubi dragoceno vreme”, ističe Rajić.
