Međutim, Biznis plan je potreban svakom preduzeću bilo ono malo, veliko, porodičan biznis koji traje ili je radnja tek u osnivanju. Sam posao i poslovna ideja je jasnija ukoliko je „stavljena“ na papir uz sagledavanje odgovarajućih parametara kroz ustaljene modele (Canvas model, SWOT matrica, 4P ili odskora i 6P, PESTLE), a sve to oslonjeno na kvantitavni prikazan Budžet i Prelomnu tačku rentabilnosti.
O praktičnoj strani izrade Biznis plana razgovaramo sa Nenadom Dimitrijević, studentom Poslovnog fakulteta Singidunum, koji iza sebe ima izvestan broj uspešno odrađenih Biznis planova, koji su pozitivno evaluirani i na osnovu njih su preduzeća dobila finansijsku podršku.
Kako si došao do ideje da kreneš sa pisanjem Biznis planova i da li je bilo teško naučiti da kvalitetno to radiš?
Kada sam kroz stručnu praksu u „Casa Forte“, prilikom susreta sa raznim klijentima, shvatio da postoji izuzetna potreba za ovim dokumentom, napravio sam Biznis plan svoje ideje. To je bio prvi korak i korak koji ja preporučujem svima koji započinju bilo koji posao. Ja sam tokom studija naučio većinu stručnih alata koje zahteva forma jednog biznis plana, a imao sam podršku mentora da to što sam naučio u teoriji i povežem sa praksom. Na prvim Biznis planovima nisam radio samostalno i to je normalno, ali nakon određenog vremena samostalno radim.
Na koji način radiš izradu Biznis plana?
Pre svega, u uvodnom razgovoru sa naručiocem posla utvrdim namenu Biznis plana, za interne ili eksterne potrebe, odnosno za sagledavanje biznisa ili za apliciranje za podršku ili predstavljanje nekom van kompanije. Svakako i bez obzira na namenu, prilikom pisanja potrebno je uzeti u obzir interes svih „stejkfoldera“ preduzeća, koje možemo podeliti na unutrašnje: interes vlasnika, menadzmenta, zaposlenih i spoljašnje kao što su: investitori, banke, korisnici i država.
U detaljnim razgovorima sa vlasnikom biznisa u preduzetničkoj radnji ili par najznačajnijih zaposlenih u većem preduzeću, prikupljam potrebne informacije.
Ukratko, Biznis plan treba da sadrži uvodni deo sa kratkim opisom preduzeća. Nakon toga sledi viziju, misiju i cilj projekta kojim se bavi Biznis plan. Posle opštih podataka treba preći na analizu tržišta pod koju spada analiza plasmana, analiza nabavke i analiza lokacije. Jedan od aspekata, kojem se po mom iskustvu, nedovoljno posvećuje pažnja jeste organizaciona struktura firme u koju spadaju kadrovska rešenja, podela rada, podela odgovornosti, proces odlučivanja i donošenja odluka, obuka zaposlenih i postojanje ključnih osoba za izradu određenog projekta na efektivan i efikasan način.
Zatim dolazi ono što je suština planiranja i gde se često javlja najviše poteškoća, finansijsko-ekonomska analiza. Ova analiza kreće sagledavanjem postojećih podataka o prihodima i troškovima, određivanjem planskog rasta uz planirano finansiranje i određivanje cene proizvoda i usluga tako da preduzeće bude profitabilno.
Zašto misliš da preduzeće treba da ima napravljen Biznis plan, iako nema u planu neko eksterno obraćanje?
Jedna od prednosti postojanja biznis plana u preduzeću je lakša komunikacija između zaposlenih i menadžmenta o daljim ciljevima kompanije za vremenski period za koji je biznis plan pisan.
U Biznis planu su navedeni jasni, merljivi ciljevi, kao i način njihovog ostvarenja, kriterijumi za merenje uspešnost u ostvarivanju zadatih ciljeva. Kada se plan usvoji određuju se osobe odgovorne kako za pojedinačne ciljeve, tako i strateške ciljeve.
Da zaključimo, postojanja Biznis plana kao dokumenta ima veliki značaj za smanjenje rizika od neuspeha. Kroz izradu Biznis plana se preispituju i planiraju aktivnosti koje dovode do rezultata i na taj način se vrši njihovo unapredjenje.
Jednom rečju: „Plan je ništa, planiranje je sve“.
Biljana Lazarević, senior consultant Casa Forte
