„Po prvi put, Projekat Grupe definiše Raison d'Etre (smisao postojanja) „Crédit Agricole“ banke koji služi kao osnova za jedinstveni model odnosa i leži u srcu njenog univerzalnog bankarskog modela koji je fokusiran na korisnike. Okrenut ka budućnosti, ovaj Raison d'Etre* vodi transformaciju i razvoj Grupe, istovremeno promovišući vrednosti koje se baziraju na korisnosti i univerzalnosti. Ovaj smisao postojanja može se sažeti kao: Radimo svakog dana u interesu naših klijenata i društva“, istakao je de Cordoue.
U okviru ovog novog dugoročnog okvira, strateški plan do 2022. godine je putokaz za profitabilni rast „Crédit Agricole Grupe“. On se nadovezuje na prethodni Srednjoročni plan, Strateške ambicije 2020, čiji su skoro svi finansijski rezultati ostvareni godinu dana ranije. Novi srednjoročni plan nastoji da proširi i ubrza rast Grupe u neizvesnom okruženju i u kontekstu rastućih društvenih očekivanja.
„Crédit Agricole Grupa“ posluje u oko 50 zemalja, ima 141 hiljadu zaposlenih i 51 milion klijenata. Plan je da se u naredne četiri godine broj klijenata uveća za 40 odsto. Zbog toga će ubuduće fokus biti na obuci kadrova, koji će imati više autonomije u radu i odlučivanju kako bi brže odgovarali na potrebe klijenata. U ostvarenju tog cilja značajnu ulogu ima i digitalizacija, koja treba da doprinese povećanju kvaliteta usluga.
„Kao deo jake bankarske grupe, „Crédit Agricole“ u Srbiji može da ponudi širok spektar ekspertiza. Primenom ove strategije u Srbiji, „Crédit Agricole“ može svim svojim klijentima pružiti stalnu podršku na dnevnoj bazi i za njihove životne projekte, posebno pomažući im da se zaštite od neizvesnosti i da planiraju na dugi rok. Zato je za „Crédit Agricole“ širom sveta, kao i u Srbiji, glavni cilj da bude pouzdan partner svim svojim klijentima. Što se tiče planova za Srbiju, nova strategija podrazumeva dinamičan organski rast kako bi se banka pozicionirala u sam vrh po profitabilnosti“, istakao je de Cordoue.
Prema njegovim rečima, važan segment poslovanja „Crédit Agricole Grupe“ posvećen je društveno odgovornom poslovanju, u čijem fokusu su ekološki projekti. On je podsetio da je banka donela odluku da postepeno prestaje s finansiranjem termoelektrana i okreće se „zelenom finansiranju“.
„Crédit Agricole“ je u poslednjih 10 godina emitovala „zelene obveznice“ u vrednosti od 48 milijardi evra. Projekat se realizuje u saradnji sa ministarstvima finansija pojedinih zemalja, a investitori su različiti fondovi. De Cordoue je naglasio da je želja banke da se u taj projekat uključi i Srbija.
