Pri tome, pokazalo se i da zapravo najveću korist od učešća na sajmovima imaju izlagači, da svaki njihov evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća najmanje dva evra, i to još dok sajam traje, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan, istakla je u intervjuu za naš portal Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma, koja je ove godine od strane Privredne komore Beograda proglašena za "Poslovnu ženu godine".
Beogradski sajam je od Privredne komore Beograda dobio "Povelju" za odlično poslovanje u 2016. godini. Da li očekujete da poslovni rezultati u ovoj godini nadmaše prošlogodišnje?
To očekujemo uvek i to je naša trajna preokupacija - da svake godine budemo bolji nego prethodne. Naravno, uvek postoji i mogućnost da se naše namere, volja, znanje i entuzijazam ne poklope sa eksternim faktorima, koji odlučuju o uslovima privređivanja i privrednom ambijentu uopšte, da se naša ponuda, naprimer, ne poklopi sa aktuelnim socijalnim kretanjima u okruženju, ili da nam se neka sajamska manifestacija "desi" u, uslovno rečeno, privremeno nepovoljnom društvenom trenutku i okolnostima, na šta nismo mogli da utičemo. Ali, i sami smo kao kompanija svesni toga da nam potencijalne otežavajuće okolnosti ne smeju biti alibi u poslovanju i da bezuslovno napredovanje mora biti imperativ. Ovogodišnja prolazna vremena su obećavajuća, a kako smo zaista prošli saznaćemo kad početkom sledeće godine sravnimo sve račune.
Ove godine Beogradski sajam je obeležio i značajan jubilej - 80 godina postojanja. Kako se Sajam menjao i razvijao tokom tog perioda?
Opštepoznata je činjenica da je Beogradski sajam svojom istorijom, i neobičnom i izuzetno teškom i neizrecivo lepom, na svoj način bio i istorijski saputnik i sapatnik i ove države i ovog naroda. Oko Beogradskog sajma se u međuvremenu promenilo sedam država, a i sam Sajam se u međuvremenu rodio dva puta. I nas je fascinirala činjenica da je za svoga života, do danas, Beogradski sajam organizovao više od 3.000 sajamskih manifestacija različitih profila i formata, da je svaka od njih privukla prosečno po dvadesetak hiljada ljudi, da je sajamske kapije za to vreme prošlo više od 60 miliona posetilaca, a registrovano više od 500 hiljada izlagača iz čak 180 država. Za to vreme Sajam je doživljavao i doslovno zvezdane trenutke, dostojne najvećih svetskih sajamskih događaja, ali i neizbežne padove, deleći istorijsku sudbinu sa svojim okruženjem. I danas Beogradski sajam iskazuje sve one neverovatne osobine zahvaljujući kojima je iz svake od brojnih nedaća tokom tih 80 godina izlazio još jači i perspektivniji.
Prema podacima Ekonomskog instituta, Sajam obezbeđuje više od 2,4 milijarde dinara ukupnih poreskih prihoda. Pored toga, sajamske manifestacije su prošle godine privukle oko 70 hiljada turista, od čega je dve trećine stranih. Koliki je ukupan doprinos Sajma srpskoj privredi, odnosno BDP-u?
Podaci koje ste pomenuli samo su deo našeg interesovanja za stvarni status i značaj naše kompanije u privredi i društvu, nezavisno od naše percepcije sebe samih. Odgovor smo dobili u sklopu nezavisnog istraživanja Ekonomskog instituta iz Beograda, koje je zasnovano na konkretnom prošlogodišnjem poslovanju. Ukupni poreski prihodi, koji su najdirektnija korist države i njenog budžeta od kompanije, samo su jedno od finalnih merila našeg doprinosa državi, društvu i privredi. Istraživanje je pokazalo da su ukupni ekonomski efekti poslovanja kompanije sa 180 zaposlenih u prošloj godini procenjeni na 12,7 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga, te na četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti, oko 10 odsto više nego prethodne godine. I za nas je bila interesantna potvrda onoga što smo do tada uglavnom samo pretpostavljali, da se svaki dinar, koji svojim poslovanjem ostvari Beogradski sajam, gotovo trenutno umnožava za 3-4 puta, a na nivou nacionalne ekonomije čak i 11 puta. Pri tome, pokazalo se i da zapravo najveću korist od učešća na sajmovima imaju izlagači, da svaki njihov evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća najmanje dva evra, i to još dok sajam traje, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan.
Ima još izuzetnih i pomalo neočekivanih, čak fascinantnih posledica redovnog funkcionisanja Sajma. Tako se pokazalo da poslovanje kompanije sa već pomenutih 180 zaposlenih generiše čak 1.724 "kompletna" radna mesta, sa punim radnim vremenom, kao ekvivalent privremenim i povremenim poslovima ostvarenim na našim sajmovima i izložbama, oko 10 odsto više nego prethodne godine. Ispostavilo se, dalje, da su tokom 2016. godine priredbe Beogradskog sajma privukle u Beograd i njegove hotele 48.646 stranih i 19.384 domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko jedne milijarde dinara. Ovi gosti predstavljali su deseti deo ukupnog broja posetilaca sajamskih manifestacija tokom 2016. godine - oko 700 hiljada.
Međutim, možda je od svega zanimljiviji onaj podatak da Sajam "proizvodi" četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti. Radi se o ekvivalentu 0,12 odsto ukupne generisane bruto dodate vrednosti u Republici Srbiji (i 0,29 odsto bruto dodate vrednosti grada Beograda). Ekonomska pikanterija krije se u pomalo neverovatnom saznanju da, primera radi, svi sajmovi u Nemačkoj (a Nemačka je neprikosnoveni, vrhovni svetski autoritet u sajamskoj industriji), zajedno generišu ukupnu dodatu vrednost do visine od 0,3 odsto nemačkog BDP-a. Uz punu svest svim relativizacijama u ovom poređenju, to samo govori o tome da je doprinos Beogradskog sajma srpskom BDP-u neuporedivo veći od doprinosa bilo kog od fantastičnih nemačkih sajmova nemačkom BDP-u.
U prethodnom periodu mnogo se radilo na modernizaciji infrastrukture i poslovanja, a u planu je i izgradnja konferencijskog centra. Kada će biti realizovan taj projekat?
Jedan od poslovnih prioriteta kompanije, ali i nešto bez čega bi u današnje vreme svaka sajamska aktivnost veoma brzo zamrla, jeste i sistematsko podizanje nivoa usluga i uslova u kojima partneri i korisnici učestvuju na sajmovima - prostornih, organizacionih, tehničko-tehnoloških, informaciono-komunikacionih, čak i estetskih. Svaki od tih segmenata za nas ultimativno predstavlja dnevnu obavezu, koju ispunjavamo do krajnjih granica svojih mogućnosti. A, kao i uvek i svugde, nisu sve mogućnosti ni uvek maksimalne, ni uvek na raspolaganju. Ove godine posebna pažnja poklonjena je početku rekonstrukcije i adaptacije hala 7, 8 i 9 i njihovom vraćanju izvornoj nameni - konferencijskim i izlagačkim potrebama. S obzirom da taj, za nas pozamašan projekat realizujemo isključivo vlastitim sredstvima, odlučili smo da ga realizujemo u fazama. Zahvaljujući dosadašnjim radovima, nova funkcionalnost tih hala već je više nego uspešno testirana, počevši od ovogodišnjeg Salona automobila, tačnije Sajma motocikala, pa do nedavno održanog Sajma nameštaja.
Dokle se stiglo sa procesom privatizacije Sajma?
Privatizacija Sajma je već neko vreme u stanju mirovanja, dok se ne okonča pravni proces kojim bi se definisao državni udeo u imovini kompanije, kao još uvek nominalno društvenog preduzeća. Po okončanju tog postupka proces privatizacije trebalo bi da bude reaktiviran.
Koliko su moderne tehnologije uticale na koncept organizovanja sajamskih manifestacija?
U globalnoj sajamskoj industriji to je principijelno pitanje na koje još uvek nema konačnog odgovora, a teško da će ga u neposrednoj budućnosti i biti. Podrazumeva se da je taj uticaj veliki i pozitivan, ali je isto tako očigledno da nije presudan. Na svim svetskim meridijanima klasična sajamska industrija ima iste postulate i ograničenja - fizičke, prostorne, vremenske - koje internet i moderne IC tehnologije, na ovaj ili onaj način, manje ili više, samo modifikuju i preoblikuju dodajući im neke nove elemente i dimenzije. Bez obzira što se taj uticaj ponekad čini suvišnim i isforsiranim, on, ipak, bitno menja i način na koji mi percipiramo vlastiti posao, ali i percepcije posetilaca u odnosu na očekivanja od sajma. U konačnom zbiru, nijedan od aktuelnih svetskih trendova u sajamskoj industriji ne podrazumeva uklanjanje štandova, niti pokušava da eliminiše ličnu komunikaciju i kontakt između izlagača i posetioca, nego se zadovoljava modifikacijom, prilagođavanjem i obogaćivanjem tog postojećeg fizičkog odnosa. Nama takvi trendovi za sada odgovaraju i pažljivo ih pratimo. Sve to se, naravno, ne odnosi na izvorno virtuelne, internet sajamske pokušaje, koji sa zakonitostima fizičke sajamske industrije nemaju preterano mnogo dodirnih tačaka.
Među najposećenijim manifestacijama su sajmovi automobila, nameštaja i knjiga? Da li su u planu neke inovacije kad su u pitanju ti sajmovi, koje bi posetiocima možda donele nove usluge?
Inovativnost u svakom pogledu je jedan od najtežih i najpoželjnijih imperativa, koje sebi zadajemo kao zadatak pred svaku našu manifestaciju, a ne samo pred te tri pomenute velike. Tu mislim na svaku promenu, na svako prilagođavanje, na svako prejudiciranje potreba i izlagača i posetilaca, koje će im vreme provedeno na sajmu i u međusobnoj komunikaciji učiniti lepšim i svrsishodnijim. S obzirom da nema ni osnova, ni mogućnosti za nekakve revolucionarne inovacione koncepte u bilo kom segmentu našeg poslovanja - bez obzira da li se radi o vizuelnom dizajniranju pristupa sajamskim prostorima, ozbiljnim investicionim intervencijama na našim monumentalnim građevinskim objektima, modernizaciji IC infrastrukture ili našem inoviranom konceptu u vezi sa poslovnim posetiocima i velikim kupcima - procenili smo da je poslovna filozofija malih koraka primerenija našim konkretnim okolnostima i uslovima privređivanja. U takvim uslovima, mi na gotovo svakoj novoj manifestaciji ponudimo neku novu uslugu ili olakšavajuću okolnost za sve učesnike na manifestaciji, ali ona nije tako uočljiva kao u slučaju radikalnih promena. Iako nam marketinški to možda i ne ide u prilog, mi smo zadovoljni svojim učinkom, jer korisnici naših usluga naše diskretne napore, ipak, veoma brzo uoče.
Kakvi su planovi Beogradskog sajma za 2018. godinu?
Ovu godinu ćemo okončati sa 48 realizovanih sajamskih manifestacija, osam više nego prethodne. Verujem da ćemo i sledeće godine našu ponudu dodatno obogatiti. To nije od značaja samo zbog "fizičkog obima proizvodnje", nego zbog urgentnog reagovanja na potrebe, zahteve, pa čak i pokatkad avangardne ideje korisnika naših usluga, poslovnih partnera, posetilaca... Kao društveno odgovorna kompanija, sa posebnim statusom i renomeom u našem privrednom i kulturnom podneblju, Beogradski sajam je jedan od retkih privrednih subjekta kod nas kojem su u planu i nekomercijalni sajmovi, na kojima ima čist gubitak, ali koji u drugačijem, društvenom, obrazovnom, socijalnom kontekstu ima smisao viši od profita. Tako dolazimo do jednog poslovnog obrta, koji može da zvuči i pomalo apsurdno: osnovu plana sajmova čini održavanje klasične, takoreći istorijiske agende sajmova, a ostatak plana podrazumeva što je moguće veći broj manifestacija koje je - nemoguće planirati. "Ad hok" manifestacija, koje su odraz realnog života i brzine življenja.
Vi ste od strane Privredne komore Beograda proglašeni za "Poslovnu ženu godine”. Da li imate neki savet za one koji tek ulaze u biznis?
Radi i bavi se ne onim što drugi rade dobro i što drugima uspeva, nego onim za šta si siguran da si sposoban, da možeš i znaš ti i da ćeš ti u tome da uspeš. Bez obzira kojim se poslom baviš, ne pravi od toga filozofiju, koju ni sam ne možeš da odgonetneš. Čak i ako si "nezamenjiv" oslonac nekog biznisa ili kolektiva, bez obzira koliki su, budi siguran da nisi bog. U protivnom ćeš dnevno biti u iskušenju da donosiš odluke koje samo ti vidiš kao vrhunske, a svi oko tebe kao katastrofu. Moraš biti ljudski pošten prema sebi, svom poslu, prema ljudima sa kojima radiš, da bi i tvoj poslovni moral, koji ima malo drugačije akcente, bio prihvatljiv, a poslovni ciljevi dostižniji. Moraš ceniti svoje sposobnosti i znanje, i sistematski ih unapređivati, ali se i oslanjati na saradnike i ljubomorno okruživati ljudima za koje si siguran da ponešto znaju bolje i više nego ti. Samo oni su zaslužili da budu deo tvog tima. Bez obzira na kojoj si strani, korist od snishodljivaca i spletkaroša uvek je privremena i lična, a šteta trajna i kolektivna. Ako u biznis ulaziš sa makar ovoliko ličnih, moralnih i poslovnih zapovesti, svaka tvoja greška ili propust biće neuporedivo manja, a lični i kolektivni dobitak veći i očigledan.
Biljana Blanuša
