Takođe, RZS procenjuje da su bruto investicije u osnovna sredstva u 2017. godini realno veće za 5,3 odsto nego u 2016. godini. Osim investicija, rastu BDP-a je doprinela u industrijska proizvodnja koja je, prema procenama, ostvarila rast fizičkog obima za 3,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, poljoprivredna proizvodnja je zabeležila pad fizičkog obima za 10 odsto.
Građevinarstvo se, nakon pada u prvoj polovini godine oporavilo, pa se procenjuje da je u celoj 2017. ostvarilo rast izvedenih radova za 2,8 odsto u odnosu na 2016. godinu
Kada se radi o privatnoj potrošnji, procenjuje se da je promet na malo zabeležio realni rast od četiri odsto, dok promet u veleprodaji beleži skoro dvostruko veće povećanje - 7,8 odsto, mereno tekućim cenama.
Ukupan broj noćenja turista je povećan za 10,3 odsto, dok je realni rast u sektoru usluge smeštaja i ishrane nešto manji i iznosio je 7,8 odsto. Za sektor saobraćaja i skladištenja procenjen je rast fizičkog obima od 9,9 odsto, dok je u oblasti telekomunikacija rast od 1,2 odsto.
U 2017. godini uvoz je rastao brže od izvoza. Prema proceni RZS-a izvoz je, izražen u evrima, porastao za 13 odsto, dok je uvoz porastao za 14,2 odsto. Tako je deficit, za prvih 11 meseci, povećan za 20,4 odsto ili za 3,8 milijardi evra.
Procenjuje se da su zarade bez poreza i doprinosa u 2017. godini, u odnosu na 2016. godinu, nominalno veće za 4,1 odsto, a realno za 1,1 odsto. Inflacija u 2017. godine procenjuje se na tri odsto.