Kao rezultat toga, svedoci smo povećanja cena i zlata i srebra. Od prvog juna kada se zlato trgovalo na nižim cenama od 1.671 do sadašnjih 1.812 dolara, cena po unci zlata porasla je za oko 125 dolara, što je oko 6,9 odsto neto dobiti u oko mesec i po.
Samo u poslednja četiri meseca unca zlata na svetskim tržištima poskupela je za gotovo četvrtinu, s oko 1.475 dolara krajem marta na više od 1.810 američkih dolara. Najvišu nominalnu cenu zlato je dostiglo krajem 2011. godine, prenosi B92.
Srebro je, takođe, iskoristilo zamah. Prve nedelje juna se trgovalo po 17,55 dolara, a trenutno se cena zaustavila na 19,745 dolara. Srebro je u poslednjih sedam nedelja poskupelo za 2,20 dolara, ili 11,1 odsto vrednosti u ovom veoma kratkom vremenu. Više od polovine proizvodnje srebra odlazi u smeru industrije, najviše u solarni sektor.
Fundamenti koji su cenu zlata i srebra drastično podigli već su stvorili potrebno okruženje kako bi plemeniti metali nastavili da rastu i možda dostignu rekordne cene.
Sigurno je da će posledice pandemije trajati duže ako se ne napravi vakcina. Takođe je jasno da će rezultat velikih izdataka zemalja širom sveta, koje imaju za cilj da pomognu svojim građanima i ekonomski podstaknu ekonomiju, imati negativne učinke u godinama koje dolaze.
