Ruska rublja je nakon naftnog i karantinskog potresa polako počela da jača. Kurs dolara je maksimalno padao za 45 kopejki, do 72,23 rublje, a kurs evra za 27 kopejki, do 79,03 rublje.
"Koliko vidim po dokumentima, inflacija se malo usporava i rublja jača", istakao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku o merama podrške ekonomiji i socijalnoj sferi.
Ruska valuta, je za razliku od 2014. godine, kada je došlo do pada cena nafte, ovu neviđenu krizu preživela na potpuno drugačiji način. Rusko stanovništvo je te 2014. godine, zbog već tradicionalne devizne panike, pohrlilo da kupuje dolare i uvoznu tehniku, samim tim, nanevši još više štete kursu.
Ovog puta je sve to uspešno izbegnuto. Devalvacija rublje bila je neizbežna, iako nije dostigla tu kobnu cifru od preko 100 rubalja za dolar, kako je predviđala “Raiffeisen Bank” u svom najgorem scenariju.
Prema stručnjacima, to se objašnjava time da je kod Rusa i privatnih investitora porasla finansijska pismenost.
"Tokom pada rublje, prodavani su dolari. Ljudi su smatrali da mere američke i ruske Centralne banke mogu da smire paniku i pomognu tržištu. Zato je potražnja stanovništva za devizama bila mnogo manja, nego u sličnim situacijama prethodnih godina", smatra vodeći analitičar FhPro Aleksandar Kupcikevič.
Postoje i unutrašnji faktori koji sada podržavaju rusku valutu. Tu je, pre svega, pomoć Centralne banke, zatim investitori se okreću rublji i ruskim hartijama od vrednosti, a u korist rublje ide i to što je nastupio period plaćanja poreza i dividendi.
