Mnogi saveznici slažu se s američkim kritikama jednopartijskog sistema i represije političkih neistomišljenika na Kubi, ali je međunarodna podrška embargu uvedenom nakon sloma Sovjetskog Saveza gotovo u potpunosti nestala.
Od 1992. godine Ujedinjene nacije iz godine u godinu većinom glasova usvajaju rezolucije kojima traže ukidanje embarga. U izveštaju objavljenom uoči prošlogodišnjeg glasanja Kuba je ukupnu štetu prouzrokovanu embargom procenila na 130 milijardi dolara.
Zvaničnica regionalne UN-ove agencije za Latinsku Ameriku ECLAC Alicia Barcela je istakla da se procenjuju troškovi embarga.
"Procenjujemo ih svake godine kao ekonomska komisija i znamo da je blokada koštala kubanski narod više od 130 milijardi dolara po sadašnjim cenama i da je ostavila neizbrisiv trag na ekonomskoj strukturi zemlje", dodala je Barcela, ne pojašnjavajući kako je organizacija došla do te brojke.
Nakon istorijskog američko-kubanskog sporazuma o detantu iz 2014. godine tadašnji američki predsednik Barak Obama ublažio je embargo, koji je u potpunosti stupio na snagu 1962. godine. Prošle godine aktualni predsednik Donald Trump ponovo je zaoštrio ograničenja putovanja i trgovine. Samo Kongres može u potpunosti ukinuti embargo.
Centralizovana kubanska ekonomija, nastala po sovjetskom modelu, rasla je u proteklih deset godina samo 2,4 odsto godišnje, pokazuju zvanične statistike, daleko manje od zacrtanih sedam odsto koliko u vladi procenjuju da je potrebno za razvoj.
Kuba se nadala da će tržišne reforme pokrenute u protekloj deceniji podstaći rast, ali rezultati su za sada mešoviti. Vladajuća Komunistička stranka priznala je ove godine da se sprovođenje reformi pokazalo težom nego što se očekivalo.
ECLAC će podržati kubanski program reformi, poručili su njihovi zvaničnici, prenosi Hina.
