Kada je 1983.godine osnovao Grameen banku - banku koja izdaje kredite siromašnima, još jednom je stao iza svoje misli da je „pristup kreditu osnovno ljudsko pravo“. Iako se ovaj postupak čini previše rizičnim, 98 odsto kredita biva otplaćeno. Takođe, zanimljiv podatak je da su 94 odsto korisnika kredita - zapravo korisnice.
Kao jedan od najvećih globalnih rizika današnjice javlja se sve veće zagađivanje okoline i nedostatak pijaće vode.
Na to su odgovorili socijalni preduzetnici. Evo nekoliko dobrih primera:
Već pomenuti Junus, odnosno njegovo udruženje, udružilo se sa Veolia Water kompanijom kako bi najsiromašnijem delu Bangladeša omogućili čistu vodu za piće nakon što je preko 30.000 ljudi bilo hospitalizovano zbog trovanja arsenikom. Dugoročno rešenje je zasađivanje biljaka koje bi pomoglo da se održi kvalitet vode po zahtevima Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
S druge strane, u svetu godišnje umre preko milion ljudi zbog unošenja štetnih emisija kerozinskih lampi. Iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da su štetne materije, koje se unose u organizam upotrebom kerozinskih lampi, jednake pušenju dve pakle cigara dnevno. Afrički socijalni preduzetnici misle da mogu ovome da stanu na put: udruživši se sa privatnicima pokrenuli su izgradnju solarnih ploča. Ali koncept nije zamišljen tako da se solarne ploče dele besplatno, već da se potpomognu lokalni distributeri, da cene budu prihvatljive i da se podigne svest o značaju ostavljanja kerozinskih lampi.
Primera zaista ima mnogo. Ali svaki zaključak o socijalnom preduzetništvu vodi nas na početak priče o njemu.
Šta je, zapravo, neophodno za jedan uspešan projekat?
Ideja? Saradnici? Reklama? Šta sme, a šta ne sme da izostane?
Gotovo sve ima alternativu.
Osim svesti o društvenoj odgovornosti.
Osim želje da se prevaziđe lično koje je danas, nažalost, jedini parametar uspešnosti u većem delu sveta.
Ilija Jakšić, In Centar
