„Podatak da je reč o prvoj ženi autoru dugometražnih igranih filmova u Srbiji, samo je deo slike o jednoj višestruko nadarenoj umetnici. A suštinski i najznačajniji deo priče o njoj jesu filmovi i predstave kojima je stala u red najznačajnijih filmskih, pozorišnih i televizijskih stvaralaca na ovim prostorima“, naglasila je ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, ukazavši na neprolaznost, aktuelnost i atraktivnost njenih dela za sve naraštaje i životna doba.
„Ono što je dalo poseban pečat celokupnom opusu Soje Jovanović, jeste da su njeni filmovi i drame uvek delovali savremeno i bili lako ʽčitljiviʼ za najširu publiku iako je velika većina njih radnjom smeštena u neka prohujala doba i u različitim društvenim kontekstima“, napomenula je ministarka Gojković i dodala da je Soja Jovanović bila jedan od rodonačelnika, a kasnije i simbola spajanja modernog i tradicionalnog u domaćoj kinematografiji.
Gojković je istakla da je velikanka naše kinematografije, po uzoru na svog dedu-strica Paju Jovanovića, čuvenog srpskog slikara, inspiraciju za svoje radove nalazila u delima velikih srpskih pisaca, kao što su Branislav Nušić, Stevan Sremac, Branko Ćopić ili Jovan Sterija Popović, zahvaljujući kojoj su nastali klasici domaće kinematografije - „Sumnjivo lice“, zatim prvi jugoslovenski dugometražni film u boji „Pop Ćira i pop Spira“, „Dr“, „Orlovi rano lete“, „Silom otac“ i ocenila da je i danas, u doba kada tehnologija još uvek napreduje neviđenom brzinom i kada postoje mogućnosti za najraznovrsnija istraživanja, film „Put oko sveta“, nastao po istoimenom delu Branislava Nušića, neprevaziđen način za brzo, lako i sveobuhvatno poimanje sveta i za nova saznanja o našem okruženju, ali i o nama samima.
